Kzz 751/2022 prekoračenje optužbe; presuđena stvar

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 751/2022
30.08.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Miroslava Ristića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 1064/2020 od 01.12.2021. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 75/22 od 11.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 30.08.2022. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 1064/2020 od 01.12.2021. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 75/22 od 11.05.2022. godine u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu K 1064/2020 od 01.12.2021. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci, pa je opozvana uslovna osuda izrečena okrivljenom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu K 410/19 od 17.09.2019. godine, iz koje je uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, i pritom je određeno da će se ista izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u selu ..., Opština ..., bez primene elektronskog nadzora, koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima predviđenim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija i da će sud, ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Prema okrivljenom je na osnovu člana 89a KZ izrečena mera bezbednosti zabrana približivanja i komunikacije sa oštećenim, tako što je okrivljenom zabranjen pristup u prostor oko mesta stanovanja oštećenog BB u selu ..., na udaljenosti koja je manja od 200 metara, kao i da sa oštećenim komunicira lično, preko trećih lica, preko pošte, telefona, mobilnog telefona i na bilo koji drugi način, u trajanju od šest meseci, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Oštećeni BB i VV su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak. Okrivljeni je obavezan shodno članu 264. ZKP, da naknadi troškove krivičnog postupka i to Osnovnom sudu u Nišu, sudski paušal u iznosu od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, kao i nagradu i nužne izdatke punomoćnika oštećenih, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 75/22 od 11.05.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog prvostepena presuda je preinačena samo u delu odluke o kazni, tako što je drugostepeni sud okrivljenom za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, pa ga je s obzirom na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci utvrđenu presudom Osnovnog suda u Nišu K 410/19 od 17.09.2019. godine kojom mu je izrečena uslovna osuda, koja je prvostepenom presudom opozvana, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, koju je okrivljeni dužan da izdržava po pravnosnažnosti presude, a za koju sud određuje da će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u selu ..., Opština ..., bez primene elektronskog nadzora, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Ristić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Višem sudu u Nišu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da optužni akt, pored načina i vremena izvršenja krivičnog dela, mora da sadrži i mesto izvršenja dela, kao jedno od bitnih obeležja, tako da je sud time što je sam utvrđivao mesto izvršenja predmetnog krivičnog dela, prekoračio optužbu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Po nalaženju ovoga suda, činjenični opisi predmetnog krivičnog dela dati u dispozitivu optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Nišu Kt 2049/20 od 08.12.2020. godine i u izreci prvostepene presude su istovetni, s obzirom na to da izreka prvostepene presude sadrži samo činjenice i okolnosti označene u dispozitivu optužnog akta i to kako one koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, tako i one koje tačnije određuju krivično delo (vreme i mesto izvršenja dela) te stoga prvostepeni sud, a nasuprot navodima zahteva, nije izmenio izreku presude u odnosu na optužbu u pogledu mesta izvršenja krivičnog dela, odnosno nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude. Pored iznetog, kako mesto izvršenja krivičnog dela nije njegovo zakonsko obeležje, to, po oceni ovoga suda, optužba ne može biti prekoračena kada sud u izreci presude izvrši izmenu činjeničnog opisa dela u pogledu ove okolnosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva za zaštitu zakontiosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Po nalaženju ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, isticanjem da sud nije imao u vidu da je u prekršajnom postupku Prekršajnog suda u Nišu Pr 2049/21 u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka navedeno da je od strane nadležnog javnog tužioca krivična prijava koja je podneta protiv okrivljenog AA za krivično delo ugrožavanje sigurnosti odbačeno, zbog čega je, prema stavu odbrane, očigledno da je javni tužilac u pogledu predmetnog događaja, već doneo meritornu odluku.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP, propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7, Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava RS, propisano je da niko ne može da bude gonjen ili kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen, te da istim zabranama podleže vođenje postupka i za neko drugo kažnjivo delo.

Iz spisa predmeta proizlazi da je punomoćnik oštećenih BB i VV, advokat Dušan Ignjatović, dana 17.08.2020. godine, Osnovnom javnom tužiocu u Nišu podneo krivičnu prijavu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, povodom životnog događaja od 11.08.2020. godine, nakon čega je javni tužilac, a po preduzimanju dokaznih radnji, dana 08.12.2020. godine, Osnovnom sudu u Nišu podneo optužni predlog protiv okrivljenog AA zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, po kom optužnom aktu je vođen krivični postupak, okončan donošenjem pobijane pravnosnažne presude kojom je okrivljeni oglašen krivim da je na štetu oštećenih BB i VV, izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Nadalje, prema stanju u spisima predmeta Prekršajnog suda u Nišu, Pr 2049/21 protiv okrivljenog AA je zbog istog životnog događaja, dana 19.02.2021. godine podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka od strane PU Niš, PS Crveni Krst, uz konstataciju u zahtevu da je Osnovni javni tužilac u Nišu odbacio krivičnu prijavu podnetu protiv okrivljenog zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, nakon čega su spisi predmeta 24.09.2021. godine od strane Prekršajnog suda u Nišu dostavljeni Osnovnom sudu u Nišu na dalje postupanje, shodno odredbi člana 183. stav 2. Zakona o prekršajima, s obzirom na to da zahtev sadrži podatke o tome da je povodom istog događaja, pokrenut krivični postupak protiv okrivljenog pred Osnovnim sudom u Nišu.

Polazeći od navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije povređeno procesno načelo iz člana 4. stav 1. ZKP, člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i člana 34. stav 4. Ustava RS.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se, bez obzira na činjenicu što su krivični, a zatim i prekršajni postupak vođeni zbog događaja koji proizlaze iz istih činjenica, u konkretnom slučaju ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer prekršajni postupak nije okončan donošenjem pravnosnažnog rešenja o obustavljanju postupka, već su spisi predmeta od strane Prekršajnog suda u Nišu ustupljeni Osnovnom sudu u Nišu kao nadležnom sudu na dalje postupanje u smislu odredbe člana 183. stav 2. i 3. Zakona o prekršajima, pa stoga nisu postojale procesne smetnje za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog povodom istog životnog događaja.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Prema navodima zahteva, izreka presude je nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, u presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a razlozi koji su navedeni su nejasni i protivrečni, kojim navodima po oceni ovog suda, branilac ukazuje na nedostatke presude koji su propisani kao povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored iznetog, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela imajući u vidu da se niko od saslušanih u ovom postupku, čak i da je postojala bilo kakva pretnja od strane okrivljenog, nije osetio ni ugroženo niti uplašeno, čime branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440.ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić