Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP svaki od okrivljenih se obavezuje na plaćanje sudskog paušala u iznosu od po 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 220/18 od 25.02.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužoca OJT u Zrenjaninu i žalbe branilaca okrivljenih VV, GG, BB, AA i DD i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Tihomir Dimković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, kao osnovan i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog AA, oslobodi od optužbe.

- branilac okrivljenog BB, advokat Tihomir Dimković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, kao osnovan i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog BB, oslobodi od optužbe.

- branilac okrivljenog VV, advokat Pavle Mušicki zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i shodno članu 423. tačka 1) ZKP, donese presudu, kojom se okrivljeni VV, oslobođa od optužbe.

- branilac okrivljenog GG, advokat Janko Šerfeze zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) u vezi 4. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan i saglasno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP, donese presudu kojom se pobijane presude ukidaju u odnosu na okrivljenog GG i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Tihomira Dimkovića i branioca okrivljenog VV, advokata Pavla Mušickog, su neosnovani.

Zahtev branioca okrivljenog GG, advokata Janka Šerfeze, nema propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih AA i BB, advokat Tihomir Dimković u podnetim zahtevima ističe da izreka pravnosnažne presude u odnosu na ove okrivljene ne sadrži sve subjektivne i objektivne elemente bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika za koje su oni optuženi i pravnosnažno oglašeni krivima, obzirom da su u istoj opisane radnje koje su okrivljeni preduzeli kao fizička lica, a ne kao službena lica, posebno imajući u vidu da su okrivljeni bili u prijateljskim odnosima sa okrivljenim DD, kome su prema navodima optužnog akta pribavili korist.

Branilac okrivljenog VV, advokat Pavle Mušicki ukazujući na istu povredu zakona ističe da izreka pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog VV ne sadrži sve bitne elemente bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim, a koje delo je blanketnog karaktera i u izreci je moralo biti navedeno protivno kojem propisu je okrivljeni VV postupio, a što je u konkretnom slučaju, izostalo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB i VV se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 359. stav 1. KZ, propisano je da će se službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese nakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u iskorišćavanju službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica službenog ovlašćenja ili nevršenju službene dužnosti, a posledica - pribaviti sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom naneti kakvu štetu ili teže povrediti prava drugog.

Članom 112. stav 3. tačka 1) Krivičnog zakonika propisano je da se službenim licem smatra lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti.

U konkretnom slučaju, okrivljeni AA, BB i VV su kao pripadnici MUP RS, PU ... i to okrivljeni AA sa zvanjem ..., na radnom mestu ... dežurne službe PU ..., okrivljeni BB na radnom mestu ..., raspoređen u dežurnoj službi PU ..., a okrivljeni VV, na radnom mestu ... radnika u Odseku za ..., sa zvanjem ..., dakle kao službena lica u smislu citiranog člana 112. stav 3. tačka 1) Krivičnog zakonika, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja pribavili drugom fizičkom licu korist, na način opisan u izreci pravnosnažne presude pod tačkama 1., 3 i 4.. Naime, prema izreci pravnosnažne presude sva trojica okrivljenih, pribavili su korist okrivljenom DD, a okrivljeni VV i bratu okrivljenog DD, ĐĐ, u vidu nepokretanja krivičnog postupka za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 1. Krivičnog zakonika i korist u vidu daljeg bavljenja nelegalnom prodajom duvanskih proizvoda. Iz navedenih razloga se i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama okrivljenog AA i BB stiču sva zakonska obeležja po jednog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, a u radnjama okrivljenog VV, sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, te su suprotni navodi zahteva branilaca okrivljenih AA i BB, ocenjeni neosnovanim, a kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenog VV, budući da prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, za postojanje predmetnog krivičnog dela nije neophodno navesti blanketnu normu koja je prekršena, već je dovoljno da izreka sadrži bitne elemente krivičnog dela u pitanju.

Imajući u vidu navedeno zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB i VV, neosnovano se pobijaju pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz 439. tačka 2) ZKP, na koju se ukazuje zahtevom branioca VV uz isticanje da se u konkretnom slučaju u odnosu na okrivljenog može raditi samo o krivičnom delu odavanje službene tajne iz člana 369. Krivičnog zakonika, obzirom da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pravilno primenio krivični zakon kada je radnje ovog okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pod tačkom 1. pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, budući da se u radnjama okrivljenog VV opisanim u tački 1. izreke pravnosnažne presude stiču sva zakonska obeležja tog krivičnog dela, zbog kojeg je pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen, kako je to napred već navedeno.

Pored navedenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog VV ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP pa navodi da se prvostepena presuda zasniva na nezakonitom dokazu, koji je trebalo da se izdvoji iz spisa, te kao nezakonit dokaz označava materijal dobijen sprovođenjem tajnog nadzora komunikacije okrivljenog VV, a po naredbi sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Zrenjaninu Kpp Pov 247/15 od 21.05.2015. godine i Kpp Pov 252/15 od 25.05.2015. godine. Prema navodima zahteva, postupak nakon završetka tajnog nadzora komunikacije okrivljenog VV nije sproveden u skladu sa članom 170. stav 3. ZKP, jer nadležni tužilac, nakon što mu je od strane sudije za prethodni postupak dostavljen materijal dobijen sprovođenjem tajnog nadzora komunikacije, nije odredio da se taj materijal u celini ili delimično prepiše ili opiše, a sud je na glavnom pretresu izveo dokaz preslušavanjem razgovora zabeleženih na snimcima i čitanjem sadržaja SMS poruka, na koji način se prema navodima odbrane, sud stavio u ulogu javnog tužioca.

Činjenica je da u konkretnom slučaju javni tužilac nije, u skladu sa odredbom člana 170. stav 3. ZKP, odredio da se snimci dobijeni upotrebom tehničkih sredstava u celini ili delimično prepišu i opišu.

Iz spisa predmeta i to zapisnika sa glavnog pretresa održanog dana 04.06.2018. godine, na kome su bili prisutni i okrivljeni VV i njegov branilac - advokat Pavle Mušicki, proizilazi da su u nastavku dokaznog postupka na glavnom pretresu, shodno odredbi člana 405. stav 2. ZKP, neposredno izvedeni dokazi - reprodukovani tonski zapisi presretnutih razgovora, izvršen uvid u CD sa video zapisom i uvid u SMS poruke, tako da su okrivljeni i njegov branilac imali mogućnost da se upoznaju sa njihovim sadržajem i da o istima raspravljaju i iznose svoje primedbe, pri čemu iz navedenog zapisnika proizilazi da se stranke nisu protivile izvođenju ovih dokaza.

Prepis snimaka dobijenih upotrebom tehničkih sredstava nije dokaz u ovom krivičnom postupku, već je to optički ili tonski snimak. Stoga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, napred navedeni tonski i video zapisi, kao i sadržaj SMS poruka predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati, pa su neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da način izvođenja dokaza i zasnivanje presude na istima predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog VV u zahtevu nadalje polemiše sa utvrđenjem suda u pogledu ispunjenosti uslova za određivanje mere tajnog nadzora komunikacije i tajnog praćenja i snimanja prema okrivljenom VV, što je procesno činjenično pitanje, a ostalim navodima, ukazuje na nedostatak razloga u obrazloženju pravnosnažne prvostepene presude. Međutim, kako ovo nisu razlozi u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Najzad, branilac okrivljenog GG, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povrede člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, koje su opšteg karaktera i okvirno propisuju razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog preko branioca. Međutim, kako navedene povrede suprotno odredbi člana 484. ZKP, nisu konkretizovane, a Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, to sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi povrede zakona i postupka nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi.

Takođe, u podnetom zahtevu branilac okrivljenog GG navodi da su pravnosnažnim presudama okrivljenom povređena ljudska prava garantovana Ustavom i evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali uz zahtev nije priložio presudu Evropskog suda za ljudska prava niti odluku Ustavnog suda, koje se odnose na ovog okrivljenog ili drugog učesnika u postupku protiv njega.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog GG odbacio, zaključivši da isti shodno članu 484. ZKP, nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB i VV, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve branilaca ovih okrivljenih odbio kao neosnovane, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG odbacio na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP i doneo odluku kao u stavu prvom i drugom izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                  Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić