U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Marinom Pandurović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mileta Petkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru K 34/16 od 18.01.2017. godine i Višeg suda u Zaječaru 4Kž1 52/17 od 12.04.2018. godine, na sednici veća održanoj 28.06.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mileta Petkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru K 34/16 od 18.01.2017. godine i Višeg suda u Zaječaru 4Kž1 52/17 od 12.04.2018. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru  K 34/16 od 18.01.2017. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 5. u vezi stava 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda, kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 (dve) godine, ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da plati paušal u iznosu od 10.000,00 dinara, kao i troškove krivičnog postupka u iznosu od 17.678,00 dinara, sve u roku od 15 dana, pod pretnjom prinudne naplate.

Presudom Višeg suda u Zaječaru 4Kž1 52/17 od 12.04.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalba branioca okrivljenog AA, advokata Mileta Petkovića i žalba Osnovnog javnog tužioca u Boru, a presuda Osnovnog suda u Boru  K 34/16 od 18.01.2017. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Mile Petković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, te odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava Osnovnog suda u Boru.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud pogrešno primenio zakon kada je okrivljenog pravnosnažno oglasio krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 5. u vezi stava 1. KZ, budući da ovo krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom, nije postojalo u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji, imajući u vidu da je odredba člana 234. KZ stupila na snagu 15.04.2013. godine, a da je okrivljeni oglašen krivim za vremenski period pre toga, i to počev od januara 2012. godine.

Iznetim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom AA optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Boru Kt 478/15 od 22.01.2016. godine, stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od januara 2012. do septembra 2013. godine, izvršio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 5. u vezi stava 1. KZ.

Naime, u vreme započinjanja izvršenja krivičnog dela, postojalo je krivično delo zloupotreba službenog položaja, gde je izvršilac krivičnog dela mogao imati svojstvo službenog ili svojstvo odgovornog lica. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 24.12.2012. godine, objavljenim u Službenom glasniku RS broj 121/12, krivično delo zloupotreba službenog položaja je „podeljeno“ u dva krivična dela. Pri tome deoba je izvršena prema svojstvu učinioca i ovlašćenjima koja mu pripadaju, i to na krivično delo zloupotreba službenog položaja, kažnjivog po članu 359. KZ i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, kažnjivog po članu 234. KZ.

Krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ izmenjeno je samo utoliko što su u delu odredbe stava 1. brisane reči „ili odgovorno“, te od navedenih izmena, izvršilac ovog krivičnog dela može biti samo službeno lice. Istovremeno, odredbe koje se odnose na zloupotrebu položaja i krivicu odgovornog lica, ovim izmenama izdvojene su u posebno krivično delo - krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, čiji je zaštitni objekt privredno poslovanje i imovina u tom poslovanju, pri čemu je radnja krivičnog dela ostala neizmenjena.

Dakle, navedenim izmenama, u krivični zakonik je uneto krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, koje zadržava jasan kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja u slučaju da se kao izvršilac javlja odgovorno lice. Stoga se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je reč o potpuno novoj inkriminaciji koja je uvedena u naše krivično zakonodavstvo tek odredbom člana 234. koja je stupila na snagu 15.04.2013. godine i da je sud u vezi toga pogrešno primenio ovu odredbu kada je okrivljenog oglasio krivim, imajući u vidu da prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, između odredbe člana 359. KZ koja je važila do 15.04.2013. godine i odredbe člana 234. KZ koja je stupila na snagu 15.04.2013. godine, postoji jasan pravni kontinuitet inkriminacije, te da se ne radi o potpuno novom krivičnom delu kao što to branilac u zahtevu neosnovano ukazuje.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe  da sud sumnju u pogledu odlučnih činjenica, u konkretnom slučaju nije rešio u korist okrivljenog, tj. da nije primenio odredbu člana 16. stav 5. ZKP, a što je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, zbog čega branilac smatra da je na taj način, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Takođe, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim, jer prema navodima zahteva, iz izvedenih dokaza proizilazi da okriviljeni nije ni sebi, ni licima navedenim u izreci pravnosnažne presude, pribavio protivpravnu imovinsku korist, niti je oštećenom preduzeću pričinjena bilo kakva šteta, čemu u prilog ide i okolnost da se oštećeni nije pridružio krivičnom gonjenju okrivljenog.

Iznetim navodima se, po nalaženju ovog suda, osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Mileta Petkovića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana  491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić