Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž1-540/15 od 15.06.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okr. G.Č. i presudu Višeg suda u Kraljevu 1K.13/15 od 07.04.2015. godine potvrdio.

Branilac okr. G.Č., adv. Đ.T., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud presudom usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine u celini prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje Višem sudu u Kraljevu, pred potpuno izmenjenim većem, a na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, s obzirom na sadržinu zahteva, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. G.Č., adv. Đ.T., je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438.s tav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, a ne postoje drugi dokazi na osnovu kojih se može doneti ista presuda i da je navedenu povredu zakona učinio i drugostepeni sud jer nije usvojio žalbu po ovom osnovu.

Pri tome, kao nedozvljen dokaz branilac označava potvrdu o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS PU Kraljevo KU.2148/14 od 24.11.2014. godine, uz isticanje da je taj dokaz nezakonit iz više razloga. Najpre, zbog nesaglasnosti podataka u potvrdi o vremenu i mestu pronalaženja predmetne opojne droge (u Kraljevu dana 24.11.2014. godine u 15,20 časova) sa utvrđenjem u prvostepenoj presudi da je opojna droga pronađena u Bogutovcu istog dana, ali u 13,00 časova. Zatim, iz razloga što u spisima ne postoji zapisnik ili službena zabeleška o pregledu vozila u Bogutovcu ili Kraljevu, koja radnja policije mora biti dokumentovana shodno odredbi člana 286. ZKP, s obzirom na konstataciju u navedenoj potvrdi da je oduzimanje predmeta izvršeno na osnovu odredaba čl. 147. i 286. stav 1. i 2. ZKP, niti postoji zapisnik o pretresanju vozila po naredbi suda ili bez naredbe iako se radi o predmetima skrivenim u rezervnom točku, koji su mogli biti oduzeti samo na osnovu pretresa, u skladu sa uslovima iz čl. 152. do 160. ZKP i ovlašćenjem policije iz člana 64. stav 9. Zakona o policiji da zadrži lice do pribavljanja naloga za pretres, ako postoje osnovi sumnje da ima predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku. Takođe, branilac ističe da u Bogutovcu nije vršen pregled vozila već je u policijskoj stanici vršen pretres vozila kada je angažovan službeni pas, da okrivljeni, koji je zadržan u vremenu od 13,00 časova do 15,30 časova, tim radnjama policije nije bio stalno prisutan i da nije bio prisutan ni branilac ili građani.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Pobijanom prvostepenom presudom, na osnovu zapisnika o uviđaju Višeg javnog tužioca u Kraljevu Kti.br.44/14 od 25.11.2014. godine, utvrđeno je da je javni tužilac, nakon što je dana 24.11.2014. godine u 14,20 časova obavešten o zaustavljanju i kontroli (uz pomoć policijskog psa) vozila kojim je upravljao okrivljeni, u mestu Bogutovac oko 13,00 časova i sumnje koja se pojavila prilikom preduzimanja navedenih mera od strane pripadnika PU Kraljevo, da se u rezervnom točku na spoljnim vratima vozila nalazi opojna droga, preduzeo dokaznu radnju uviđaja u vulkanizerskom servisu u Kraljevu sa početkom u 14,30 časova, u prisustvu okrivljenog, kojom prilikom je u unutrašnjosti gume rezervnog točka pronađeno ukupno 12 paketa, čija sadržina je utvrđena merenjem i neposrednim uvidom i opisana u zapisniku o uviđaju, uz konstataciju sumnje da se radi o supstancama koje predstavljaju opojne droge heroin i kanabis-marihuanu, te da je uviđaj nastavljen, takođe u prisustvu okrivljenog, u dvorištu garaže PU Kraljevo, gde je izvršen detaljan pregled vozila i od strane javnog tužioca naloženo policiji da vozilo i sve predmete pronađene prilikom uviđaja i označene u zapisniku o uviđaju privremeno oduzmu od okrivljenog, uz potvrdu.

Kako iz navedenog proizilazi da privremeno oduzimanje predmeta u konkretnom slučaju nije izvršeno kao samostalna mera ili dokazna radnja policije, u smislu odredaba člana 286. ZKP ili člana 287. ZKP u vezi sa članom 147. ZKP, već po nalogu javnog tužioca kao organa koji rukovodi predistražnim postupkom (član 43. stav 2. tačka 1) ZKP) i koji je preduzeo dokaznu radnju uviđaja iz koje je proizašla mera oduzimanja predmeta (član 135. stav 2. u vezi sa članom 147. ZKP) i o toku te dokazne radnje sačinio zapisnik, to policija nije bila u obavezi da sačinjava zapisnik ili službenu zabelešku o navedenoj dokaznoj radnji koju nije ni preduzela, odnosno o radnji oduzimanja predmeta uz izdavanje potvrde, koju nije preduzela samostalno.

S obzirom da se ne radi o dokaznoj radnji pretresanja (čl. 152. do 160. ZKP) već o uviđaju u predistražnom postupku (čl. 133. do 136. ZKP), uslov zakonitosti pribavljanja potvrde o privremenom oduzimanju predmeta nije postojanje naredbe suda ili okolnosti kada naredba nije potrebna za preduzimanje dokazne radnje u vezi sa kojom je nastala potvrda, ni prisustvo svedoka toj dokaznoj radnji, kao ni prisustvo branioca okrivljenog, a u konkretnom slučaju ni zbog okolnosti da je određena mera zadržavanja okrivljenog (član 294. stav 5. u vezi sa stavom 1. i 2. i u vezi sa članom 291. stav 1. ZKP), jer je ista saopštena okrivljenom i rešenje o zadržavanju doneto i uručeno okrivljenom u 15,30 časova, nakon što je izvršeno privrmeno oduzimanje predmeta od okrivljenog pronađenih prilikom uviđaja i okrivljenom o tome izdata potvrda (u 15,20 časova).

Navodima zahteva o nesaglasnosti podataka u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta i činjeničnih utvrđenja u presudi, u pogledu vremena i mesta pronalaženja predmetne opojne droge, u suštini se ne ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč, zbog postojanja razloga koji predmetni dokaz čini nezakonitim samim po sebi ili po načinu pribavljanja, već na protivrečnost razloga presude o sadržini dokaza kojim je utvrđena činjenica u pitanju sa stvarnom sadržinom tog dokaza, dakle na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Na istu bitnu povredu odredaba postupka (iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP), branilac okrivljenog ukazuje navodima zahteva da ni prvostepeni ni drugostepeni sud nisu dali razloge za ocenu da potvrda o privremenom oduzimanju predmeta nije nezakonit dokaz i takođe, ističe da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka time što nije obezbedio prisustvo okrivljenog sednici veća (čime ukazuje na povredu odredbe člana 447. stav 4. ZKP) i da je propuštajući da oceni navode žalbe o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, povredio odredbu člana 460. stav 1. ZKP.

Iz navoda u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da nepostojanje krivice okrivljenog, koja je bitan elemenat pojma krivičnog dela uopšte, isključuje postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, moglo bi se zaključiti da branilac zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, izneto stanovište o nepostojanju krivičnog dela u radnjama okrivljenog, branilac obrazlaže nepostojanjem dokaza o krivici okrivljenog, jer je zaključak suda da je okrivljeni predmetnu opojnu drogu prenosio radi prodaje zasnovan isključivo na potvrdi policije o privremenom oduzimanju predmeta, te osporava ocenu suda odbrane okrivljenog da nije znao kako se opojna droga našla u rezervnom točku kao pokušaja izbegavanja krivične odgovornosti i ukazuje da sud, zbog odbijanja dokaznih predloga odbrane, takvu odbranu okrivljenog nije proverio, niti je razjasnio okolnosti pronalaženja predmetne opojne droge od strane policije. Na taj način, izloženim navodima zahteva osporava se ocena suda izvedenih dokaza i odbrane okrivljenog i tom ocenom utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, povrede odredaba člana 447. stav 4. ZKP i člana 460. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjneičnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. G.Č. u delu u kojem je podnet iz navedenih razloga, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                     Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                            Bata Cvetković,s.r.