Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Aleksandra Mihajlovića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, adv. Aleksandar Mihajlović, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti navodi da je donošenjem pravnosnažnih presuda pogrešno primenjen krivični zakon, kada je sud našao da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja jednog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, jer su izrekom prvostepene presude okrivljenom stavljene na teret dve različite radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, koje prema stavu branioca predstavljaju dva krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, a ne jedno za koje je okrivljeni oglašen krivim, iz čega proizilazi da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda za okrivljenog je povoljnije da je oglašen krivim i osuđen za jedno krivično delo, a ne za dva, kako se to navodi u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, te je navedeni zahtev branioca okrivljenog podnet na štetu okrivljenog, a branilac nije ovlašćen da preduzima radnje (pa i podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti) na štetu okrivljenog (član 71. stav 5. ZKP) već to može samo RJT (član 483. stav 2. ZKP).

Nadalje se u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da prvostepeni sud nije postupio u skladu sa odredbom člana 505. ZKP, a što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, a koja povreda ne predstavlja u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Kako je, dakle, zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, podnet na štetu okrivljenog, kao i zbog povrede krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, iz kojih razloga je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu nedozvoljen, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, adv. Aleksandra Mihajlovića, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić