Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 107/16 od 21.04.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.N., a presuda Osnovnog suda u Pančevu 2K 366/15 od 17.02.2016. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog M.N., adv. D.T. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.N., adv. D.T., je neosnovan.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena je povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, jer predmet izvršenja krivičnog dela je opojna droga, ali ne i psihotropne supstance - odnosno lek „ksalol“, koje ne mogu biti predmet izvršenja krivičnog dela. Takođe se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da je sud svoju odluku zasnovao na Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koji nije važio u vreme izvršenja krivičnog dela a da u vreme izvršenja krivičnog dela lek „ksalol“, odnosno supstanca „alprazolam“ nije se nalazio na spisku opojnih droga, kao i da se u konkretnom slučaju radi o delu malog značaja u smislu člana 18. KZ.

Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Radnja izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ je neovlašćeno držanje u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparata koji su proglašeni za opojne droge.

Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni glasnik RS“, br. 99/10 od 27.12.2010. godine) u članu 2. određuje pojam klasifikacije tih supstanci i određuje da u psihoaktivne kontrolisane supstance spadaju opojne droge, psihotropne supstance, proizvodi biološkog porekla koji imaju psihoaktivno dejstvo i druge psihotaktivne kontrolisane supstance. Članom 5. stav 1. istog zakona, propisana je zabrana proizvodnje, prometa i upotrebe psihoaktivne kontrolisanih supstanci, kao i dostava tih supstanci i biljaka iz kojih se iste mogu dobiti, osim pod uslovima propisanim ovim zakonom, a odredbom stava 3. istog člana, propisano je da se na neovlašćenu proizvodnju, promet, upotrebu i dostavu pishoaktivnih kontrolisanih supstanci iz stava 1. ovog člana primenjuju propisi kojima se uređuju krivična dela.

Na taj način Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, odredbom člana 5. direktno upućuje na primenu Krivičnog zakona i to odredaba koje propisuju kao krivična dela (iz člana 246 do člana 247. KZ) iste neovlašćene radnje kao nedozvoljene, čiji su predmet psihoaktivne supstance određene pomenutim zakonom.

Prema odredbi člana 112. stav 15. KZ, opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su zakonom i drugim propisom zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge i ostale psihoaktivne kontrolisane supstance.

Na osnovu člana 8. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni glasnik RS“, br. 99/10), donet je Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, br. 28/13), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela koji se okrivljenom stavlja na teret, a ko ji je prestao da važi donošenjem Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, br. 126/14 od 19.11.2014. godine).

Stoje navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da se u izreci prvostepene presude sud pozvao na Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, br. 126/2014), koji nije važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

Međutim, u oba Pravilnika, dakle i u Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci broj 28/2013 koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela „alprazolam“ koji sadrži tableta „ksalol“ nalazi se na spisku psihotropnih supstanci - lista 7 tačka 2, a koje se shodno odredbi člana 112. stav 5. KZ smatraju opojnom drogom.

S`toga se neosnovano zahtevom ukazuje, da lek „ksalol“ nije opojna droga i da se ne nalazi na spisku kontrolisanih psihoaktivnih supstanci, te da u radnjama okrivljenog se ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ.

Takođe, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu malog značaja u smislu člana 18. KZ i u vezi s`tim branilac okrivljenog iznosi sopstvenu ocenu i svoj stav u vezi sa tim navodima, koje Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

S`toga, po oceni ovog suda radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravilno su pravno kvalifikovane kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, pa shodno tome Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao neosnovan i na osnovu člana 491. stav 1. KZ odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Mila Ristić, s.r.                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.