U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.Č. i dr. zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 33. i 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Č., advokata G.A. iz Č. i branioca okrivljenog M.M.1, advokata Z.S. iz P., podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Ivanjici Kbr.9035/10 od 09.03.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1- 560/15 od 15.06.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 03.12.2015. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Č., advokata G.A., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Ivanjici Kbr.9035/10 od 09.03.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-560/15 od 15.06.2015. godine, kao neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se ovaj zahtev za zaštitu zakonitosti u ostalom delu i u celosti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M.1, advokata Z.S., podnet protiv istih pravnosnažnih presuda, ODBACUJU.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici K.br.9035/10 od 09.03.2015. godine, izrekom pod I, okrivljeni D.Č. i M.M.1 oglašeni su krivim, kao saizvršioci, za produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika (KZ) i u vezi sa članom 33. i 61. KZ i osuđeni na kaznu zatvora u trajanju od po 1-jedne godine, uz obavezu da solidarno na ime troškova krivičnog postupka oštećenom M.M.2 plate iznos od 7.000,00 dinara i oštećenom V.V. iznos od 10.500,00 dinara i da plate svaki u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala iznos od po 10.000,00 dinara, a okr. D.Č. i da plati sudu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 157.500,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudne naplate, dok su oštećeni S.Z., M.M.2 i V.V. upućeni na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Istom presudom, izrekom pod II, na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP, odbijena je optužba prema okr. D.Č. za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, a prema okr. M.M.1 za krivično delo falsifikovanje isprave u pomaganju iz člana 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 35. KZ.

Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž1-560/15 od 15.06.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okr. D.Č., ukinuo je presudu Osnovnog suda u Ivanjici Kbr.9035/10 od 09.03.2015. godine, u stavu I izreke i to samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, kojim je okr. D.Č. obavezan da plati sudu novčani iznos od 157.500,00 dinara i u tom delu predmet uputio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a žalbu branioca okr. D.Č. u ostalom delu i žalbu branioca okr. M.M.1 odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u stavu I izreke potvrdio, dok je ista presuda u stavu II izreke ostala nepromenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, branioci okrivljenih podneli su zahteve za zaštitu zakonitosti, i to:

-branilac okr. D.Č., adv. G.A., zbog povrede krivičnog zakonika-član 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona-član 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom ukida presude Osnovnog suda u Ivanjici Kbr.9035/10 od 09.03.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-560/15 od 15.06.2015. godine i predmet vraća na ponovni postupak i odlučivanje i

-branilac okr. M.M.1, adv. Z.S., zbog povrede zakona (čl.485. stav 1. tačka 1) ZKP) i to bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl. 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom ukida presude Osnovnog suda u Ivanjici Kbr.9035/10 od 09.03.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-560/15 od 15.06.2015. godine i predmet vraća na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.Č. neosnovan je u delu koji se odnosi na povredu zakona-bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok u ostalom delu ovaj zahtev, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.M.1, nemaju propisan sadržaj.

Branilac okr. D.Č. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su okrivljeni Č. i M. pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Čačku K.br.73/12 oslobođeni od optužbe za krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, odnosno za isto delo za koje su optuženi i osuđeni u ovom krivičnom postupku, povodom istih radnji izvršenja dela, preduzetih na istovetan način i u istom vremenskom periodu (2002-2004. godina), što u krivičnopravnom smislu predstavlja jedinstven događaj, i da ne mogu paralelno egzistirati dve pravnosnažne presude, i to presuda K.br.73/12 kojom su okrivljeni oslobođeni od optužbe i presuda K.br.9035/10 kojom su osuđeni na kaznu zatvora, za isto delo.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.Č. kojima se ukazuje na postojanje okolnosti (presuđena stvar) koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenih za predmetno krivično delo i samim tim na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, mada ista u zahtevu nije ovako opredeljena, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani.

Uvidom u pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Čačku K.br.73/12 od 17.05.2013. godine (potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-5653/13 od 17.01.2014. godine), utvrđuje se da su okrivljeni D.Č. i M.M.1, izrekom pod I, na osnovu člana 355. tačka 2) ZKP, oslobođeni od optužbe da su kao saizvršioci, izvršili jedno produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 33. KZ (opisano pod tačkama 1. i 2.); izrekom pod II, okr. D.Č. sam, na osnovu člana 355. tačka 2) ZKP, oslobođen je od optužbe za krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ (opisano pod tačkom 1.) i za produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ (opisano pod tačkama 2. do 7.), a izrekom pod III, prema okrivljenima D.Č. i M.M.1, na osnovu člana 354. tačka 2. ZKP, odbijena je optužba za produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 33. KZ (opisano pod tačkama 1. do 3.).

U činjeničnom opisu krivičnih dela u izreci navedene presude, nisu sadržane radnje okrivljenih D.Č. i M.M.1 prema oštećenom S.Z. u vezi sa prodajom putničkog motornog vozila marke „...“ sa slovačkim registarskim brojem ..., koje su opisane kao radnja izvršenja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ u izreci pod I-a) pobijane prvostepene presude (K.br.9035/10), a radnje okr. D.Č., opisane u izreci presude Osnovnog suda u Čačku K.br.73/12, pod II (tačke 4. i 5.) nisu istovetne radnjama izvršenja dela opisanim u izreci pod I-b) i v) pobijane prvostepene presude (K.br.9035/10), iako su preduzete u okviru istog perioda označenog kao vreme izvršenja dela u pobijanoj prvostepenoj presudi i u vezi sa istim životnim događajima – prodajama istim licima istih putničkih motornih vozila.

Naime, radnje okr. D.Č., opisane u izreci presude K.br.73/12 pod II (tačke 4. i 5.) odnose se na sačinjavanje lažnih isprava kao pravih - ugovora o prodaji putničkog vozila marke „...“ tip „...“ reg.br. ..., M.M.2 i o prodaji putničkog vozila iste marke reg.br. ... V.V., sa neistinitim podacima da su ugovori sačinjeni u Bratislavi i da su prodavci vozila lica iz Bratislave, i to D.M. vozila prodatog M.M.2, a M.M.3 vozila prodatog V.V., koje ugovore je na mestu označenom za prodavca potpisao okr. D.Č., dok su M.M.2 i V.V. ugovore potpisali kao kupci, kao i na upotrebu tih ugovora kao pravih prilikom carinjenja i registracije označenih vozila, a koje radnje izvršenja su predviđene kao zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. KZ.

Radnje za koje su okrivljeni D.Č. i M.M.1 oglašeni krivim pobijanim pravnosnažnim presudama, sastoje se u dovođenju u zabludu oštećenih M.M.2 i V.V. lažnim prikazivanjem činjenica da su vozila koja su predmet kupoprodaje legalno uvezena iz Slovačke po osnovu kompenzacije i da za ista poseduju prave isprave i prikrivanjem činjenica da su na vozilima prekucani brojevi šasije i motora i da su lažne javne isprave koje su im predate za ta vozila (saobraćajne dozvole) i time navođenje oštećenih da okrivljenima na štetu svoje imovine isplate, na ime kupoprodajne cene, i to ošt. M.M.2 iznos od 12.000 evra (tada u protivvrednosti od 765.600,00 dinara), a ošt. V.V. iznos od 11.000 evra (tada u protivvrednosti od 704.000,00 dinara), a u kojim radnjama okrivljenih su sadržana obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ.

Sledstveno rečenom, okr. D.Č. u ovom postupku nije oglašen krivim za radnje za koje je ranije donetom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Čačku K.br.73/12 oslobođen od optužbe, pa se, nasuprot neosnovanim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti njegovog branioca, ne radi o presuđenoj stvari i pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se ukazuje tim navodima zahteva.

Branioci okrivljenih D.Č. i M.M.1, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i pri tom kao nedozvoljene dokaze na kojima se presuda ne može zasnivati, označavaju veštačenja obavljena preko Odeljenja kriminalističe tehnike MUP-a PU Beograd VE 94/13 i VE107/04 od 14.01.2004. godine, VE2759/04 od 15.07.2004. godine, VE2836/04 i VE2838/04 od 20.07.2004. godine, za koje, osim uopštene tvrdnje da nisu izvedeni u skladu sa odredbama člana 113. do 123. ZKP, a u zahtevu branioca okr. M.M.1 i isticanja da se iz presude ne vidi ko je naložio i obavio veštačenje, ne navode konkretne razloge zbog kojih bi ovi dokazi bili nezakoniti sami po sebi ili po načinu pribavljanja.

Isto tako, kada kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okr. D.Č., s tim u vezi izneti stav da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo i da se radnje koje su okrivljenom stavljene na teret ne mogu podvesti pod zakonski pojam produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, obrazlaže paralelnim egzistiranjem dve pravnosnažne presude povodom „istih radnji izvršenja dela“, što nije razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka po navedenom osnovu iz člana 439. tačka 1) ZKP, već po osnovu povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, o kojoj je napred bilo reči.

Na taj način, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih D.Č. i M.M.1, u pogledu napred navedenih povreda zakona, nemaju propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, kojom je propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje zahteva (član 485. stav 1. ZKP), što podrazumeva ne samo numeričko označavanje odredbe zakona kojom je predviđena povreda zakona već i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda zakona.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.Č., a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, u delu u kojem su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih D.Č. i M.M.1 odbačeni jer nemaju propisan sadržaj.

Zapisničar                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                     Janko Lazarević,s.r.