U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.P.1, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.P.1, advokata S.Ć., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Mionici K 214/14 od 03.12.2015. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 122/16 od 15.04.2016. godine, u sednici veća održanoj 29.06.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.P.1, advokata S.Ć., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Mionici K 214/14 od 03.12.2015. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 122/16 od 15.04.2016. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mionici K 214/14 od 03.12.2015. godine okrivljeni N.P.1, oglašen je krivim da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 3 godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da sudu plati troškove krivičnog postupka o čijoj visini će biti doneto posebno rešenje, te da sudu plati sudski paušal u iznosu od 12.000,00 dinara, kao i da oštećenom V.R. na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 48.750,00 dinara, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni V.R. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 122/16 od 15.04.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Mionici, okrivljenog N.P.1 i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Mionici K 214/14 od 03.12.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podnela branilac okrivljenog N.P.1, advokat S.Ć., bez navođenja zakonskog razloga zbog kojeg podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti, a sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu ili da iste preinači u smislu navoda iz zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da pobijana prvostepena presuda ne sadrži sve potrebne elemente krivičnog dela nasilničko ponašanje i da su konkretnom slučaju eventualno može raditi o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, jer je u opisu pobijane prvostepene presude dat paušalni opis radnje izvršenja nasilničkog ponašanja bez navođenja delatnosti koja se pojavljuje kao radnja izvršenja predmetnog dela.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odnosno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije izvršenje je hteo zajedno sa maloletnim N.P.2 i sa još nekoliko NN lica vršenjem nasilja, izazivanjem tuče i drskim i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, tako što su okrivljeni i maloletni N.P.2 zajedno sa još nekoliko NN lica na mostu preko reke Ribnice sačekali i koristeći nedovoljnu osvetljenost iznenada fizički napali oštećene V.R. i V.M., koji su se vraćali sa porodičnog veselja, pri čemu su ih okrivljeni N.P.1 i maloletni N.P.2 tukli drvenim motkama dužine oko 1m debljine oko 10 cm, kao sredstvima podobnim da telo teško povredi i zdravlje teško naruši zadajući im udarce u predelu glave i tela od kojih udaraca su oštećeni zadobili lake telesne povrede bliže opisane u izreci presude i pali sa mosta u korito reke.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, neosnovani su navodi branioca okrivljenog da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, budući da iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni vršenjem nasilja, izazivanjem tuče, drskim i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, a usled čega su kod oštećenih V.R. i V.M. nastupile lake telesne povrede.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da tokom postupka nijednim izvedenim dokazom nije utvrđeno da je kritičnom prilikom javnost uznemirena, niti da je sukob održan na mestu gde se nalazio veći broj ljudi, te da su „čudni“ stavovi nižestepenih sudova u pobijanim presudama, pri čemu ističe i da nema nijednog dokaza koji direktno ukazuje da su povrede kod oštećenih prouzrokovane radnjom okrivljenog N.P.1, osim delimičnih iskaza oštećenih koji nisu potvrđeni drugim izvedenim dokazima.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje da je u pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da pobijane presude nemaju razloge i da u istima nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, te da pobijana prvostepena presuda ne sadrži jasne razloge koji potkrepljuju činjenično stanje koje je prvostepeni sud utvrdio.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako član 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                           Janko Lazarević,s.r.