Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. i 483. ZKP-a, branilac okrivljenog Ž.P., advokat S.Đ. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11, člana 438. stav 2 tačka 2. i 3, te člana 439. tačka 2. ZKP-a, sve u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. i 4. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev te da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje, ali drugom veću, te da naloži prekid izvršenja krivične sankcije i mere pritvora kao i mere obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP-a propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP-a, za njegovo podnošenje.

S`tim u vezi, odredba člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon.

Međutim, vezano za okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP-a, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP-a.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.P., se kao razlog za podnošenje istog navodi povreda odredbe člana 439. tačka 2. ZKP-a, što predstavlja dozvoljeni razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu odredbe člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, od strane okrivljenog preko branioca. Međutim, navodima u zahtevu, kojima se ova povreda obrazlaže, da je okrivljeni bio napadnut, te da je iz straha upotrebio sekiru; da je neosnovano od strane istražnog sudije i na glavnom pretresu odbijen predlog odbrane da se izvrši medicinsko veštačenje putem veštaka ortopeda; da nalaz veštaka doktora M.V., neuropsihijatra, ima manjkavosti ... se u suštini pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, odredba člana 440. ZKP-a, koja povreda nije zakonski razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, od strane okrivljenog preko branioca.

Pored toga, navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.P., advokata S.Đ., da je u podnetoj žalbi na prvostepenu presudu traženo izuzeće sudije N.S. (zbog animoziteta istog sudije sa braniocem okrivljenog), koji je ipak učestvovao u drugostepenom krivičnom veću koje je donelo presudu Kž 260/14 od 05.05.2014. godine, se ukazuje na povredu odredbe člana 37. stav 2. ZKP-a, koja nije zakonski razlog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, a takva je ocena i ostalih razloga zahteva označenih kao povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2. i 3. ZKP.

Kod napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                             Dragiša Đorđević, s.r.