Protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 416/15 od 28.05.2015. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog J.O., advokat M.S., bez navođenja zakonskog razloga, a iz obrazloženja proizilazi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu presudu tako što će okrivljenom izreći kaznu zatvora ispod zakonom propisanog minimuma za predmetno krivično delo i odrediti da će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ili da drugostepenu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.O. je neosnovan.

Branilac okrivljenog J.O. u svom zahtevu navodi da je drugostepenom presudom povređen zakon na štetu okrivljenog iz člana 54. stav 3. na taj način, što je drugostepeni sud, okrivljenom cenio kao otežavajuću okolnost kvalifikatornu okolnost za krivično delo teške telesne povrede iz člana 121. stav 2. KZ, za koje je oglašen krivim – pogoršanje zdravstvenog stanja oštećenog i nastupanje epileptičnih napada nakon operacije kao poremećaj. Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da nije opravdan stav drugostepenog suda da se okrivljenom izrekne zatvorska kazna, jer isto predstavlja represiju prema okrivljenom, ne postiže se svrha kažnjavanja, pa bi kaznu zatvora trebalo odrediti tako da je okrivljeni izdržava u prostorijama u kojima stanuje.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni J.O. oglašen krivim jer je u vreme, na način i na mestu bliže opisano u izreci prvostepene presude sekirom teško telesno povredio oštećenog D.B., i da je usled toga doveden u opasnost život maloletnog oštećenog.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda telesne povrede koje kritičnom prilikom maloletni oštećeni D.B. zadobio kvalifikovane su kao teške telesne povrede opasne po život, i kao takve predstavljaju obeležje krivičnog dela iz člana 121. stav 2. u vezi stava 6. KZ za koje je okrivljeni J.O. oglašen krivim, pa se epileptični napadi koji su se javili kao posledica navedenih povreda i koji predstavljaju određeno pogoršanje zdravlja maloletnog oštećenog mogu ceniti kao otežavajuća okolnost, koja se odnosi na ocenu jačine povrede zaštićenog dobra u ovom slučaju života i tela oštećenog. Stoga se ne mogu prihvatiti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.O. kojima se ukazuje na povredu člana 54. stav 3. i povredu zakona iz člana 439. stav 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.O. da su olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog takve prirode da opravdavaju da okrivljeni krivičnu sankciju izdržava u prostorijama u kojima stanuje, i da se sa izrečenom kaznom zatvora vrši represija prema okrivljenom i ne postiže svrha kažnjavanja, jer povrede članova 4. i 42. KZ ne predstavljaju povrede zakona zbog kojih bi u smislu člana 485. stav 4. ZKP, okrivljenom bilo dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                    Dragiša Đorđević,s.r.