U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Tihomira Milanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 6K.br.1052/21 od 05.12.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 245/23 od 09.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 13.09.2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Tihomira Milanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 6K.br.1052/21 od 05.12.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 245/23 od 09.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 6K.br.1052/21 od 05.12.2022. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca. Okrivljeni je obavezan da oštećenom BB na ime imovinskopravnog zahteva isplati iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog, a o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 245/23 od 09.05.2023. godine u stavu prvom izreke odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu 6K.br.1052/21 od 05.12.2022. godine. U stavu drugom izreke presude određeno je da troškovi postupka koji su nastali pred sudom pravnog leka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a o visini istih će se odlučiti posebnim rešenjem u smislu člana 262. stav 2. ZKP.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Tihomir Milanović, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 4. i 5. i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Nišu 6K.br.1052/21 od 05.12.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 245/23 od 09.05.2023. godine ili da preinači navedene presude u pogledu pravne kvalifikacije dela i radnje okrivljenog AA pravno kvalifikuje kao krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud pogrešno pravno kvalifikovao radnje okrivljenog jer u njegovim radnjama koje su opisane u izreci prvostepene presude nema obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ za koje je on pravnosnažno oglašen krivim, obzirom da u konkretnom slučaju ne postoji kvalifikatorna okolnost, a to je da je krađa izvršena na „naročito drzak način“, a navođenje zakonske formulacije „na naročito drzak način“ samo po sebi nije dovoljno za postojanje predmetnog krivičnog dela, tako da bi se po stavu branioca u radnjama okrivljenog eventualno mogla steći obeležja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 104/2013 od 27.11.2013. godine, sa stupanjem na snagu dana 04.12.2013. godine) čini učinilac dela krađe (član 203.) ako je krađa izvršena na naročito opasan ili naročito drzak način.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ, to iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni AA „dana 03.06.2017. godine oko 17,40 časova, u ..., na Bulevaru ..., ispred „...“, na naročito drzak način oduzeo tuđe pokretne stvari – novac u iznosu od 10.000,00 dinara, u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, tako što je prišao oštećenom BB s leđa i odgurnuo ga obema rukama, usled čega je oštećeni pao, pa mu je okrivljeni, dok se još uvek nalazio na zemlji iz ruku istrgao novac u iznosu od 10.000,00 dinara, nakon čega se udaljio u nepoznatom pravcu, a bio je uračunljiv, svestan svog dela i hteo je njegovo izvršenje i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizilazi da je sud u konkretnom slučaju pravilno pravno kvalifikovao krivičnopravne radnje okrivljenog AA kao krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ, obzirom da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja ovog krivičnog dela, pa se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Naime, i po oceni ovoga suda, u konkretnom slučaju postoji kvalifikatorna okolnost, a to je da je delo krađe (član 203. KZ) izvršeno na „naročito drzak način“. Ovo imajući u vidu da sam način na koji je okrivljeni AA oduzeo tuđu pokretnu stvar od oštećenog BB i to novac u iznosu od 10.000,00 dinara, u nameri da njegovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, u konkretnom slučaju nesumnjivo i očigledno prevazilazi uobičajenu drskost koja, po pravilu, postoji i kod obične krađe, pri čemu je okrivljeni u svom postupanju iskazao i bezobzirnost u odnosu na oštećenog, kao i upornost u izvršenju predmetnog krivičnog dela, obzirom da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom najpre prišao oštećenom BB sa leđa i odgurnuo ga obema rukama, usled čega je oštećeni pao, pa mu je okrivljeni, dok se oštećeni još uvek nalazio na zemlji, iz ruku istrgao novac u iznosu od 10.000,00 dinara.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na povredu odredaba člana 16. stav 4. i 5. ZKP, isticanjem da je sud trebalo da iskaz oštećenog BB u pogledu načina izvršenja krivičnog dela oceni u korist okrivljenog, obzirom da je iskaz oštećenog po mišljenju branioca u tom delu nejasan i kontradiktoran kako sam sebi, tako i drugim izvedenim dokazima, pa imajući u vidu da povreda odredaba člana 16. stav 4. i 5. ZKP nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to stoga Vrhovni sud ove navode zahteva branioca okrivljenog nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Tihomira Milanovića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić