Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 309/21 od 20.05.2022. godine odbijene su kao neosnovane zajednička žalba okrivljenog AA i njegovog branioca i žalba branioca okrivljenog BB i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Ivana Stanković zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povreda članova 443. stav 1. i 124. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe.

- branilac okrivljenog BB, advokat Miroslav Nešić zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka (bez preciziranja konkretne povrede), povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i pogrešne primene zakona, konkretno člana 11. stav 1. i člana 12. stav 1. tačka 4) Zakona o bezbednosti zdravlja na radu, Uputstva za bezbedan i zdrav rad prilikom izvođenja radova na nadzemnim vodovima od 08.11.2016. godine koji je opšti akt, člana 288. stav 4. i 278. stav 5. Krivičnog zakonika i člana 14, 15, 26, 28 i 29 Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili da iste presude preinači i okrivljenog BB oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivane Stanković i branioca okrivljenog BB, advokata Miroslava Nešića, su neosnovani.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih u podnetim zahtevima ističu da dela koja su opisana u izreci prvostepene presude, a za koja su okrivljeni oglašeni krivim, nisu krivična dela, jer opisane radnje okrivljenih ne predstavljaju radnje izvršenja krivičnih dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Ovo stoga što su pravnosnažnom presudom okrivljeni oglašeni krivim da su postupili suprotno odredbama člana 11. stav 1. i člana 12. stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, iako iz njihovih Ugovora o radu i pozicija koje su obavljali u vreme kritičnog događaja, ne proizilazi njihovo svojstvo poslodavca u smislu navedenih odredaba.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 11. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da je poslodavac dužan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.

Odredbom člana 12. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisana su načela od kojih polazi poslodavac obezbeđujući preventivne mere, a u vezi sa tim je u tački 4) propisano načelo prilagođavanja rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnološkog postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog.

Odredbom člana 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu definisano je značenje pojedinih izraza u ovom zakonu, pa je tačkom 2) propisano da poslodavac jeste domaće ili strano pravno lice, odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica, te da se poslodavcem u smislu ovog zakona smatra i fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom, izuzimajući lice, koje posao obezbeđuje u domaćinstvu i nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji obavljaju posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima o poljoprivredi.

Uputstvom za bezbedan i zdrav rad prilikom izvođenja radova na nadzemnim vodovima od 08.11.2016. godine u poglavlju II pod tačkom 1.1 propisano je da se radovi na nadzemnim vodovima prilikom kojih postoji rizik od pada zaposlenih sa visine, po pravilu izvode uz korišćenje hidraulične podizne platforme, a u tački 1.2 je propisano da su radovi na stubu uz korišćenje lestvi dozvoljeni samo ukoliko korišćenje podizne platforme nije moguće usled konfiguracije terena ili nepristupačnosti.

Odredbom člana 278. stav 1. propisano je kažnjavanje onog ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, a stavom 5. iste odredbe propisano je kažnjavanje onog ko delo iz st. 1, 3. i 4. ovog člana učini iz nehata.

Odredbom člana 288. stav 4. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje učinioca, ako je usled dela iz čl. 278. stav 5, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica.

Imajući u vidu napred citirane zakonske propise o obavezama poslodavca prilikom organizovanja rada i radnog procesa i prilagođavanja rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, te imajući pri tome u vidu da je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da su radnici JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd i to okrivljeni AA, kao ... za održavanje EEO i MM u poslovnici u ..., izdao pisani nalog za intervenciju bez hidraulične podizne platforme za radove na visini, a okrivljeni BB, kao rukovodilac radova na izmeštanju kućnog priključka na betonski stub i nosilac naloga, rukovodio radovima bez hidraulične podizne platforme za radove na visini, to su suprotno navodima branilaca, po oceni ovoga suda, okrivljeni AA i BB, u konkretnom slučaju imali svojstvo poslodavca u smislu odredbi člana 11. stav 1. i 12. stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, što svakako proizilazi i iz odredbe člana 4. istog zakona, kojim je pored ostalog, kao poslodavac određeno fizičko lice koje radno angažuje jedno ili više lica, odnosno fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom.

Dakle, u izreci pravnosnažne presude jasno su opredeljene kako radnje okrivljenog AA (izdao pisani nalog za intervenciju bez hidraulične podizne platforme za radove na visini), tako i radnje okrivljenog BB (rukovodio radovima bez hidraulične podizne platforme za radove na visini), te navedeno da su okrivljeni na ovaj način postupajući suprotno odredbama člana 11. stav 1. i člana 12. stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i odredbama Uputstva za bezbedan i zdrav rad prilikom izvođenja radova na nadzemnim vodovima od 08.11.2016. godine, kojim je propisan minimum zahteva u pogledu postupaka rada, primene preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad usled rizika od pada sa visine i obaveza prilikom izvođenja radova na nadzemnim vodovima u obavljanju poslova u JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd i to pri: korišćenju hidraulične podizne platforme, radu na stubovima i korišćenju lestvi, opšte opasnom radnjom u vidu izdavanja naloga za rad i rukovođenja radovima na visini, bez upotrebe propisane hidraulične dizalice, a uz pomoć aluminijumskih lestvica, na električnom stubu gde je nebezbedno raditi bez dizalice zbog postavljene instalacije za kablovsku televiziju, izazvali opasnost za život ili telo ljudi, usled čega je došlo do teških telesnih povreda opasnih po život, a zatim i smrti jednog lica.

U izreci je navedeno i da su okrivljeni kritičnom prilikom postupali u uračunljivom stanju, da su bili svesni svog dela i da je ono zabranjeno, te svesni da usled opisanog propusta može nastupiti smrt nekog lica, ali su olako držali da do takve posledice neće doći.

Stoga su u izreci prvnosnažne presude, po oceni ovoga suda, jasno opisani svi bitni elementi, kako objektivni, tako i subjektivni, po jednog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koja su optuženi i pravnosnažno oglašeni krivim, pa su navodi izloženi u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kojima se ističe da u radnjama okrivljenih, opisanim u izreci pravnosnažne presude, nema bitnih elemenata predmetnih krivičnih dela i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Ostalim navodima podnetih zahteva, postojanje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, obrazlaže navodima da su tokom postupka izvedeni dokazi iz kojih proizilazi da na terenu nije postupljeno po nalogu okrivljenog AA zbog čega delo za koje se on goni nije krivično delo, a branilac okrivljenog BB, isticanjem da ovaj okrivljeni ni na koji način u okviru pozicije svog radnog mesta, nije bio upoznat sa postojanjem i sadržinom Uputstva za bezbedan i zdrav rad prilikom izvođenja radova na nadzemnim vodovima niti je to utvrđeno izvedenim dokazima tokom postupka.

Branioci okrivljenih, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, samo formalno ističu i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Svoj stav u pogledu istaknute povrede, pozivajući se na iskaze svedoka, branilac okrivljenog AA obrazlaže navodima kojima iznosi sopstveno mišljenje o značaju Uputstva za bezbedan i zdrav rad prilikom izvođenja radova na nadzemnim vodovima u konkretnom postupku. Branilac okrivljenog BB ističe primenu odredaba članova 11. stav 1. i 12. stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i članova 14. stav 1., 22. stav 2., 26.i 29. Krivičnog zakonika, pri čemu razlozi zahteva u ovom delu osporavaju zaključak suda o postojanju svesnog nehata i krivice okrivljenog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima zahteva branilaca okrivljenih ukazuje se na pogrešno ili nepotpuno činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom odnosno na povredu odredbe člana 440. ZKP. Povredu iste odredbe predstavljaju i svi ostali navodi zahteva oba branioca kojima se osporava pravilnost ocene izvedenih dokaza i iznosi sopstvena analiza i ocena istih i sopstveno viđenje činjenica koje proizilaze iz tih dokaza, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda.

Pored ovoga, branilac okrivljenog BB kao razlog podnošenja zahteva navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ističući da su razlozi prvostepene presude protivrečni i da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o veštačenju obavljenom od strane veštaka Blagoja Pešića i samog veštačenja.

Branilac okrivljenog AA u obrazloženju podnetog zahteva navodi da je izreka pravnosnažne presude, u delu koji se odnosi na odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, nerazumljiva, jer nije decidno navedeno o kom zakonu se radi, u smislu navođenja podataka koji se odnose na njegovo vremensko važenje. Ovi navodi branioca okrivljenog AA, predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored ovoga isti branilac u zahtevu navodi povredu člana 443. stav 1. ZKP ističući propust prvostepenog suda da odluči o dopuni žalbe, kao i da, s obzirom na nedostatke u nalazu i mišljenju veštaka Blagoja Pešića, istog primenom člana 124. ZKP, ispita na glavnom pretresu, a navodima zahteva da se drugostepeni sud nije izjasnio na žalbene navode branioca okrivljenog o tim propustima, ukazuje na povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP

Međutim, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu ovih navoda, obzirom da bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povrede članova 124., 443. stav 1., 440. i 460. stav 1. ZKP, na koje ukazuju branioci iznetim navodima zahteva, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić