Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 76/2012
15.11.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

 

                        Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Dragomira Milojevića, Miodraga Vićentijevića, Gorana Čavline i Ljubice Knežević-Tomašev, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.M., zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica u saizvršilaštvu iz člana 225. stav 4. u vezi stava 2., čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz br. 777/12 od 26.09.2012. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5239/11 od 15.11.2011. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 422. stav 3. ZKP, dana 15.11.2012. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

                        UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz broj 777/12 od 26.09.2012. godine kao osnovan, i UTVRĐUJE da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5239/11 od 15.11.2011. godine povređen krivični zakon iz člana 369. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku u vezi čl. 66. stav 3. Krivičnog zakonika u korist okr. S.M.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. broj 9516/10 od 06.07.2011. godine, okrivljeni S.M. je, pored ostalih oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz člana 225. stav 4. u vezi stava 2. KZ u vezi člana 33. i člana 61. KZ, pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci. Na osnovu člana 196. stav 4. ZKP okrivljeni je oslobođen od plaćanja troškova postupka i paušala te je odlučeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

 

                        Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5239/11 od 15.11.2011. godine uvažena je pored ostalih žalba branioca okrivljenog S.M. samo u delu odluke o kazni, pa je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je drugostepeni sud okrivljenom S.M. zbog izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz člana 225. stav 4. u vezi stava 2. KZ u vezi člana 33. i člana 61. KZ, izrekao uslovnu osudu i to tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od tri godine, od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo, dok su žalba branioca okrivljenog u preostalom delu i žalba Prvog osnovnog javnog tužioca u odnosu na ovog okrivljenog odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

 

                        Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5239/11 od 15.11.2011. godine, i to u odnosu na deo presude koji se odnosi na okrivljenog S.M., Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP u vezi člana 66. stav 3. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je izricanjem uslovne osude okrivljenom S.M. nasuprot odredbi člana 66. stav 3. KZ učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP u korist okrivljenog, jer nije bilo uslova za izricanje uslovne osude zbog ranije osuđivanosti na kaznu zatvora, za umišljajno delo, a nije proteklo pet godina od izricanja prethodne zatvorske sankcije.

 

                        Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. stav 3. ZKP-a, u odsustvu obaveštenih Republičkog javnog tužioca, okrivljenog S.M. i njegovog branioca, advokata I.B., na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa navedenom pravnosnažnom presudom, pa je, po oceni navoda u zahtevu za zaštitu zakonitosti, našao:

 

                        Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

 

                        Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5239/11 od 15.11.2011. godine doneta uz učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP u vezi člana 66. stav 3. KZ, jer je drugostepeni sud odlučujući o krivičnoj sankciji prekoračio ovlašćenje koje ima po zakonu i to u korist okrivljenog S.M.

 

                        Naime, odredbom člana 66. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da se uslovna osuda ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno krivično delo.

 

                        Kako iz spisa predmeta i izveštaja iz kaznene evidencije za okrivljenog proizlazi da je isti pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Somboru K. 558/08 od 04.12.2008. godine koja je postala pravnosnažna 05.06.2009. godine, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, to je očigledno da od 05.06.2009. godine kada je navedena presuda Opštinskog suda u Somboru postala pravnosnažna, do dana donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1183/11 od 15.11.2011. godine, protiv koje je podignut zahtev za zaštitu zakonitosti, nije proteklo više od pet godina.

 

                        Stoga je Apelacioni sud u Beogradu time što je presudom Kž1 5239/11 od 15.11.2011. godine preinačio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu K. broj 9516/10 od 06.07.2011. godine, tako što je okrivljenom za predmetno krivično delo izrekao uslovnu osudu, iako od dana pravnosnažnosti prethodne osude kojom je okrivljenom izrečena kazna zatvora za umišljajno krivično delo, nije proteklo više od pet godina, postupio suprotno odredbi člana 66. stav 3. KZ i na taj način prekoračio ovlašćenja koja ima po zakonu učinivši u korist okrivljenog povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP u vezi člana 66. stav 3. KZ.

 

                        S obzirom da je u ovom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podignut na štetu okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je uvaženjem zahteva samo utvrdio povredu zakona u korist okrivljenog ne dirajući u pravnosnažnu sudsku odluku.

 

            Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 425. stav 2. u vezi stava 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

 

Zapisničar-savetnik                                                          Predsednik veća-sudija

 

Vesna Veselinović,s.r.                                                           Janko Lazarević,s.r.