.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 762/2016
28.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.S., zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata V.N., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 290/14 od 11.01.2016. godine i Višeg suda u Čačku Kž 78/16 od 24.03.2016. godine, u sednici veća održanoj 28.06.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 290/14 od 11.01.2016. godine i Višeg suda u Čačku Kž 78/16 od 24.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku K 290/14 od 11.01.2016. godine okrivljeni S.S. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine, po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo.
Istom presudom okrivljenom je na osnovu člana 86. KZ izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajnju od tri meseca, računajući od dana pravnosnažnosti presude, te je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka i sudskog paušala, kao u izreci presude.
Presudom Višeg suda u Čačku Kž 78/16 od 24.03.2016. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe okrivljenog S.S. i njegovog branioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku K 290/14 od 11.01.2016. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog S.S., advokat V.N., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti „na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da podneti zahtev usvoji te da odbije optužbu zbog zastarelosti vođenja krivičnog postupka.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.S., advokata V.N., nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, kao vanrednog pravnog leka koji može podneti okrivljeni preko branioca.
Navodima u podnetom zahtevu da alkoholemija, koja je utvrđena kod okrivljenog S.S., u visini od 0,35% alkohola u krvi (što je za samo 0,05% više od dozvoljene količine alkohola u krvi) nije u uzročnoj vezi sa predmetnom saobraćajnom nezgodom; da je okrivljeni postupao nehatno a ne sa eventualnim umišljajem zbog čega je u trenutku presuđenja krivično gonjenje okrivljenog zastarelo ... se pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja - odredba člana 440. ZKP, koja, članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, nije predviđena kao zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te je zahtev i u tom delu odbačen kao nedozvoljen.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
