Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 250/15 od 09.06.2015. godine usvojena je žalba okrivljenog D.D. i njegovog branioca i preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K.br.218/11 od 12.02.2015. godine u odnosu na ovog okrivljenog i to u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što su krivično-pravne radnje opisane u tački 1. pod „a“ i „b“, za koje je okrivljeni oglašen krivim u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikovane kao krivično delo izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića u produženom trajanju iz člana 228. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, pa je okrivljenom za to krivično delo utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine, a za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 godine i okrivljeni je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) godina, dok su, u preostalom delu žalba okrivljenog D.D. i njegovog branioca, kao i žalbe branilaca okrivljenih V.V. i O.M., odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljenog D.D. – advokat S.B. je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 250/15 od 09.06.2015. godine, a iz sadržine zahteva očigledno je da se pobijaju obe pravnosnažne presude, i to zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP koja je, po navodima zahteva, učinjena tako što nižestepeni sudovi nisu primenili odredbe članova 60. i 61. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i na osnovu člana 492. ZKP delimično ukine presudu Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 250/15 od 09.06.2015. godine u pogledu pravne kvalifikacije krivičnih dela iz člana 234. KZ i primene odredaba iz člana 61. KZ kod izricanja jedinstvene kazne, te predmet u tom delu vrati sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 61. KZ branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi morali da u odnosu na krivična dela iz člana 234. KZ, koja su bliže opisana pod tačkama 2. i 3. izreke prvostepene presude, primene institut produženog krivičnog dela iz člana 61. KZ i pravno ih kvalifikuju kao jedno produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, a ne kao dva samostalna krivična dela iz člana 234. KZ, obzirom da se u konkretnom slučaju stiču kohezioni elementi za postojanje produženog krivičnog dela iz člana 234. KZ, a koji se tiču vremenske povezanosti, umišljaja, istovetnosti predmeta dela, iste situacije koja je stvorena svojstvom okrivljenog kao odgovornog lica, kao i mesta izvršenja krivičnih dela u Novom Sadu.

Izneti navodi zahteva se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Ovo, imajući u vidu da u konkretnom slučaju u odnosu na krivična dela iz člana 234. KZ, bliže opisana pod tačkama 2. i 3. izreke prvostepene presude, nisu ispunjeni zakonski uslovi neophodni za primenu instituta produženog krivičnog dela iz člana 61. KZ, tako da su nižestepeni sudovi pravilno pravno kvalifikovali navedena krivična dela. Naime, navedena krivična dela iz člana 234. KZ nisu učinjena u vremenskoj povezanosti, obzirom da je produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ koje je bliže opisano pod tačkom 2. izreke izvršeno u vremenskom periodu od 17.12.2008. godine do 16.05.2009. godine i dana 04.05.2009. godine, dok je krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ koje je bliže opisano pod tačkom 3. izreke izvršeno tačno neutvrđenog dana početkom 2008. godine, tako da nije ispunjen zakonom propisan obavezan uslov za primenu instituta produženog krivičnog dela iz člana 61. KZ koji zahteva obaveznu vremensku povezanost krivičnih dela. Osim toga, u konkretnom slučaju nema istovetnosti oštećenog, predmet i način izvršenja krivičnih dela su različiti, a nije se radilo ni o istoj situaciji.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.D. u delu u kojem se ukazuje da je prvostepeni sud povredio krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 60. KZ, jer, iako je okrivljenog oglasio krivim za više krivičnih dela i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora, nije primenio odredbe o sticaju krivičnih dela iz člana 60. KZ, već odredbe člana 61. KZ, a koju povredu je, prema navodima zahteva, učinio i drugostepeni sud donoseći drugostepenu presudu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani iz razloga jer su prvostepeni i drugostepeni sud, prilikom izricanja okrivljenom jedinstvene kazne zatvora, pravilno primenili zakon i to odredbe o sticaju krivičnih dela iz člana 60. KZ. Stoji činjenica da u izrekama pravnosnažnih presuda nije označen član 60. KZ, a što bi po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda bila bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP koja se ogleda u nerazumljivosti izreke presude, s tim što navedena povreda ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.D. - advokata S.B., to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                          Nevenka Važić,s.r.