Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 446/17 od 27.04.2017. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Dragana Mijajlovića, advokata Nenada Maksimovića, preinačena je presuda Višeg suda u Kragujevcu 2K 39/16 od 09.12.2016. godine, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i kazne, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu protivpravne radnje za koje je okrivljeni Dragan Mijajlović prvostepenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao jedno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 23.07.2015. do 18.12.2015. godine, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog, kao i u celini žalba Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, odbijene kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 446/17 od 27.04.2017. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Dragana Mijajlovića, advokat Nenad Maksimović u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijanu prvostepenu i drugostepenu presudu, kojima je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ i predmet vrati na ponovno suđenje. Međutim, po nalaženju ovog suda, iz obrazloženja i predloga zahteva, očigledno proizilazi da je isti podnet i protiv prvostepene presude Višeg suda u Kragujevcu 2K 39/16 od 09.12.2016. godine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 446/17 od 27.04.2017. godine, učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na štetu okrivljenog, jer se u radnjama okrivljenog, ne stiču obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, već obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ. U vezi toga, u zahtevu se navodi, da se prema stavu sudske prakse, prvom radnjom proizvodnje opojne droge, ima smatrati branje cvetova i listova sa stabljike, potom usitnjavanje istih, sušenje, da bi se na kraju dobio „proizvod spreman za konzumiranje“, a da toga u ovom slučaju nema, jer su sva stabla bila izvađena iz zemlje sa cvetovima i listovima, u kom stanju su i zatečena od strane policije, te bi u radnjama okrivljenog stajala obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 2. KZ, a ne krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju ovog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglešeni za opojne droge.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga, kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga, a učinilac mora postupati neovlašćeno.

Pod proizvodnjom se podrazumeva svaka aktivnost izvršioca kojom se iz određenog materijala može dobiti supstanca koja ima svojstvo opojne droge, a sađenje i uzgajanje kanabisa predstavlja proizvodnju, ukoliko su osim radnji setve i nege biljke u smislu biološkog zrenja, do okončanja vegetacije, preduzete i dalje radnje - ubiranje listova i cvetova, sušenje, usitnjavanje prethodno uzgojene biljke kanabisa.

Polazeći od navedenog, a kako iz izreke pobijane prvostepene presude (stav 1) proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom neovlašćeno proizvodio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to kanabis tzv.marihuana, koja se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, na taj način što je neutvrđenog dana u toku marta meseca 2013. i 2014. godine, na porodičnom imanju zasadio seme biljke „Cannabis sativa“ od kojih je izniklo više stabljiki biljke „Cannabis sativa“, nakon čega je nakon što su iste dostigle optimalnu visinu, posekao krajem septembra meseca 2013. i 2014. godine i odneo svojoj kući u selo ..., gde je vršne delove- lišće, batove i cvetove osušio i tako proizveo opojnu drogu kanabis.... koju je držao u staroj kući po stolovima i po podu, a koja opojna droga je pronađena i od istog oduzeta prilikom pretresa od strane policijskih službenika, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke prvostepene presude (stav 1) jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a ne bitni elementi istog krivičnog dela iz stava 2. člana 246. KZ, jer je okrivljeni u konkretnom slučaju, biljke uzgajao bez ovlašćenja, ali je preduzeo i dodatne radnje kojima je došao u fazu proizvodnje i dobio supstancu koja predstavlja opojnu drogu, time što je vršne delove- lišće, batove i cvetove osušio i tako proizveo opojnu drogu kanabis.

S tim u vezi, apelacioni sud je pravilno primenio zakon, kada je navedene radnje iz stava prvog izreke pobijane prvostepene presude, zajedno sa radnjama opisanim u stavu drugom izreke prvostepene presude, pravno kvalifikovao kao jedno krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, jer u situaciji kada okrivljeni ubere,suši i usitnjava listove i cvetove prethodno uzgojene biljke kanabis, to predstavlja proizvodnju opojne droge marihuane podobne za konzumaciju, pa se onda i radnje okrivljenog preduzete u smislu člana 246. stav 2. KZ (stav 2 izreke prvostepene presude) koje uključuju uzgoj, setvu i negu marihuane, u ovom slučaju mogu kvalifikovati samo kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, bez obzira što su radnici PU Kragujevac posekli stabla marihuane i okrivljeni tako onemogućen u daljem uzgajanju navedene biljke, budući da je isto obuhvaćeno njegovim umišljajem da proizvede opojnu drogu marihuaru, pa je time uzgajanje konzumirano proizvodnjom, koja je konačni cilj svih radnji okrivljenog.

Zbog navedenog, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                         Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić