Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljene D.J., advokat U.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede Krivičnog zakona, odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači drugostepenu i prvostepenu presudu te da okrivljenu oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljene D.J., advokata U.M. se ukazuje na bitnu povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati odnosno zasniva se na izjavama svedoka datim pred policijskim organima za koje izjave su svedoci odmah nakon tog saslušanja pred istražnim sudijom izjavili da su bili primorani od strane policije da daju izjave te sadržine, odnosno da samo potpišu belešku što je protivno odredbama starog, ali i novog ZKP.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane. Kako je ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka već isticana u postupku po redovnom pravnom leku, u žalbi branioca okrivljene D.J., Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani četiri drugostepene presude, kao argumentovane, jasne i dovoljne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Dalje, podnetim zahtevom se ukazuje, bez numeričkog označavanja, na povredu krivičnog zakona - odredbu člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP navodima da u radnjama okrivljene D.J. nema bića krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika jer je fizičkohemijskim veštačenjem od 14.11.2012. godine utvrđeno da ispitani uzorak biljne mase ima procenat THC manji od 0,3% pa je jasno da ispitana materija ne predstavlja opojnu drogu već vlaknasto bilje čije držanje nije zabranjeno. U tom smislu, po stavu odbrane zakon je pogrešno primenjen te je okrivljena oglašena krivom iako je trebalo primeniti odredbu člana 423. ZKP i okrivljenu osloboditi od optužbe. Takođe, u zahtevu se navodi da je u odnosu na okrivljenu D.J. pogrešno primenjeno pravo, odnosno zakon, s`obzirom na to da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, kao teže delo, obuhvata i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, te je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povređen zakon na štetu okrivljene D.J.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud i ove navode u podnetom zahtevu ocenjuje kao neosnovane. S`obzirom na to da su identični navodi, kao u zahtevu, već isticani u žalbi branioca okrivljene D.J. na prvostepenu presudu, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda kao argumentovane i dovoljne, date na strani 7 i 8 drugostepene presude na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                      Dragiša Đorđević, s.r.