- u tački 4. prigovor punomoćnika trećeg lica - vlasnika maloletne K.J., advokata A.T. i I.Đ., u delu kojim je od trećeg lica - vlasnika maloletne K.J. privremeno oduzeta imovina, kao u izreci rešenja;

- u tački 5. prigovor punomoćnika trećeg lica - vlasnika M.J., adovkata I.Đ. u delu kojim je od trećeg lica M.J. privremeno oduzeta imovina, kao u izreci rešenja.

U stavu II usvojeni su prigovori izjavljeni protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Leskovcu POI 1/15 od 15.10.2015. godine i to:

- u tački 1. usvojen je prigovor branioca okrivljenog - vlasnika B.J., advokata A.T. i advokata I.Đ. u delu u kojem je od okrivljenog privremeno oduzeta imovina, kao u izreci rešenja;

- u tački 2. usvojen je prigovor punomoćnika trećeg lica vlasnika T.J., advokata I.Đ. u delu kojim je od trećeg lica T.J. privremeno oduzeta imovina, kao u izreci rešenja, te je u ovom delu odbijen zahtev za privremeno oduzimanje imovine trećeg lica – T.J.;

- u stavu III, odbijeni su prigovori trećih lica izjavljeni protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Leskovcu POI 1/15 od 15.10.2015. godine i to:

- u tački 1. prigovor trećeg lica - sticaoca imovine B.P., u delu kojim je od trećeg lica - vlasnika V.J. privremeno oduzeta imovina, kao u izreci rešenja;

- u tački 2. prigovor trećeg lica - sticaoca imovine R.K. iz B. i njenog punomoćnika advokata LJ.Ž., u delu kojim je od okrivljenog B.J. privremeno oduzeta imovina, kao u izreci rešenja;

- u tački 3. prigovor trećeg lica - sticaoca imovine N.K. iz V., u delu kojim je od trećeg lica - vlasnika J.J. privremeno oduzeta imovina, kao u izreci rešenja.

U stavu IV, ovog rešenja, određeno je da se upravljanje privremeno oduzetom imovinom poverava Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom Ministarstva pravde Republike Srbije i da će privremeno oduzimanje imovine po ovom rešenju trajati do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine ili do donošenja drugačije odluke suda u ovoj pravnoj stvari.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2 POI 75/16 od 14.04.2016. godine, ispravljenim rešenjem istog suda Kž2 POI 75/16 od 09.05.2016. godine, stavom I, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog, vlasnika B.J. i punomoćnika trećih lica - vlasnika J.J., V.J., K.J., M.J. i T.J. preinačeno je rešenje Višeg suda u Leskovcu Kv 191/15 (POI 1/15) od 22.01.2016. godine tako što je:

Usvojen prigovor branioca okrivljenog vlasnika B.J. i punomoćnika trećih lica - vlasnika J.J. i V.J. i odbijen zahtev Višeg javnog tužioca u Leskovcu da se od okrivljenog i trećih lica privremeno oduzme imovina označena u izreci rešenja.

Takođe stavom I ovog rešenja, odbačeni su kao nedozvoljeni prigovori B.P., N.K. i punomoćnika R.K., dok su žalbe branilaca vlasnika - okrivljenog B.J. i punomoćnika trećih lica J.J., V.J., K.J. i M.J. u ostalom delu, odbijene kao neosnovane i prvostepeno rešenje u nepreinačenom delu potvrđeno.

Istim rešenjem, u stavu II, odbačene su kao nedozvoljene žalbe B.P., N.K. i punomoćnika R.K. izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Kv 191/15 (POI 1/15) od 22.01.2016. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, na osnovu člana 482. i 483. ZKP branilac okrivljenog B.J., advokat A.T., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti pobijajući ih kao nepravilna i nezakonita uz pozivanje na odredbe člana 485. i 486. ZKP, uz predlog da se pobijana rešenja preinače tako što će „predlog“ Višeg javnog tužioca u Leskovcu biti odbijen kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primeraka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog B.J., nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.J., advokata A.T. je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog, advokata A.T. se ukazuje da je u materijalnom smislu zahtev Višeg javnog tužioca u Leskovcu za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela ne sadrži okolnosti iz člana 23. Zakona o imovini proistekloj iz krivičnog dela. Po nalaženju odbrane, u zahtevu javnog tužioca nema nikakvih dokaza o imovini i načinu na koji je ista stečena, te nema oklolnosti iz kojih bi proistekla osnovana sumnja da ista potiče iz krivičnog dela. Osnov za odluku nižestepenih sudova čini izveštaj jedinice za finansijsku istragu, koji ima tretman apsolutno tačnog dokumenta, dok nalaz drugog veštaka koga je angažovala odbrana ima samo tretman prigovora na izveštaj te jedinice. Odbrana smatra da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, jer je po stavu odbrane, izveštaj jedinice za finansijsku istragu samo skup statističkih podataka, dok dokaze koje je odbrana iznela sud nije prihvatio.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ove navode u zahtevu branioca okrivljenog B.J. cenio kao neosnovane. Naime, pobijanim pravnosnažnim rešenjima je pravilno od okrivljenog B.J., protiv koga se vodi krivični postupak za krivično delo protiv privrede, odnosno krivično delo zloupotreba odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, kao vlasnika imovine i trećih lica, privremeno oduzeta predmetna imovina označena u izrekama pobijanih rešenja. Pobijane odluke su zasnovane na dokazima izvedenim u zakonito sprovedenom postupku, pri čemu je, između ostalog, cenjena visina prihoda koju su okrivljeni i njegova uža porodica ostvarili, kao i vrednost imovine koju okrivljeni i treća lica, poseduju, te i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda donet pravilan zaključak da postoji očigledna nesrazmera između vrednosti imovine i zakonitih prihoda okrivljenog i njegove uže porodice, odnosno da postoji osnovana sumnja da je navedena imovina koja je predmet privremenog oduzimanja proistekla iz krivičnog dela. Dakle, Vrhovni kasacioni sud je našao da pobijanim pravnosnažnim rešenjem nije povređena odredba člana 441. stav 3. ZKP, na koju se suštinski, bez numeričkog označavanja, ukazuje iznetim navodima u zahtevu branioca okrivljenog B.J.

Osim toga, kako je zahtev podnet zbog povrede zakona koja je neosnovano isticana u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge koje je dao žalbeni sud na stranama 13, 14, 15, 16 i 17 drugostepene odluke, prihvatajući ih kao argumentovane, jasne i dovoljne, na njih upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                   Dragiša Đorđević,s.r.