Presudom Višeg suda u Šapcu Kž 125/18 od 22.03.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog – punomoćnika privatnog tužioca AA, Rajka Petričića i usvajanjem žalbe branioca okrivljenog – punomoćnika privatnog tužioca AA, Stanislava Jockovića ukinuta je presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću K 894/2016 od 10.10.2017. godine i to samo u oslobađajućem delu i u delu odluke o troškovima krivičnog postupka u celini, dok je žalba branioca okrivljenog – punomoćnika privatnog tužioca AA, advokata Rajka Petričića u preostalom delu odbijena kao neosnovana, a presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću K 894/2016 od 10.10.2017. godine u neukinutom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Rajko Petričić, Tanja Petričić i Nikša Crnogorac, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev pravno osnovan, te da pobijane presude preinači u pogledu odluke o postojanju krivične odgovornosti okrivljenog AA, tako što će prema istome odbiti optužbu, odnosno tako što će pobijane presude ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili pak drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Rajka Petričića, Tanje Petričić i Nikše Crnogorca, je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju branioci okrivljenog u zahtevu kao razlog podnošenja istoga samo su formalno označili da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, pri čemu nije ukazao zbog čega smatraju da je krivični zakon povređen, odnosno da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, dok su u obrazloženju zahteva naveli da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo na način predstavljen izrekom pravnosnažne presude koje dokaze sud u ostalom nije cenio shodno odredbi člana 16. ZKP, već je ukazao da saslušani svedoci VV, GG i DD nisu potvrdili da su čuli reči: ''koji si ti meni ..., nisi ti moj nivo'' ponavljajući te reči tri puta u malom prostoru površine 16m² u ugostiteljskom objektu ''ĐĐ'' u ..., iz čega proizilazi da su svi mogli jasno da čuju šta je ko rekao kritičnom prilikom.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima zahteva u suštini se osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u pogledu izvršenja krivičnog dela u pitanju.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Rajka Petričića, Tanje Petričić i Nikše Crnogorca, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                      Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić