Branilac okrivljenog Darka Simova - advokat Jordan Veličkov podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 918/18 od 05.12.2018. godine, a iz sadržine zahteva očigledno je da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povreda odredaba članova 74, 75. i 76. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Nišu 1K.br.1174/16 od 28.02.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 918/18 od 05.12.2018. godine i predmet vrati Osnovnom sudu u Nišu na ponovno suđenje, ali pred drugim većem ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 74. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 74. ZKP, branilac okrivljenog Darka Simova u podnetom zahtevu ističe da je okrivljenom u postupku pred drugostepenim sudom povređeno pravo na odbranu predviđeno odredbama članova 74, 75. i 76. ZKP. Po stavu branioca okrivljeni nije imao odbranu na sednici veća drugostepenog suda, obzirom da je istoj prisustvovao samo advokat Dušan Ignjatović koga okrivljeni, koji nije prisustvovao toj sednici veća, nikada nije video, niti je sa njim razgovarao, a koji advokat je, nakon brisanja advokata Nikole Aranđelovića iz imenika advokata, imenovan za preuzimatelja kancelarije advokata Nikole Aranđelovića koji je okrivljenom u toku postupka bio branilac po službenoj dužnosti i izjavio je žalbu protiv prvostepene presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbama člana 74. ZKP predviđena je obavezna odbrana okrivljenog u krivičnom postupku, odnosno istima je propisano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca. Dakle, povreda zakona iz člana 74. ZKP postoji ako okrivljeni u jednoj od devet propisanih procesnih situacija u kojima je predviđena obavezna odbrana nije imao branioca.

Imajući u vidu da iz spisa predmeta, i to zapisnika sastavljenog pred Apelacionim sudom u Nišu dana 05.12.2018. godine, proizilazi da je sednici veća Apelacionog suda u Nišu kao drugostepenog bio prisutan branilac okrivljenog - advokat Dušan Ignjatović koji je na istoj izložio navode i predloge iz izjavljene žalbe, a koji advokat je po rešenju Advokatske komore u Nišu broj 1962-1/2018 od 30.10.2018. godine imenovan za preuzimatelja kancelarije advokata Nikole Aranđelovića (koji je u toku postupka bio branilac po službenoj dužnosti okrivljenom) iz razloga jer je advokat Nikola Aranđelović na lični zahtev brisan iz Imenika advokata Advokatske komore u Nišu, to je očigledno da je okrivljeni u postupku pred drugostepenim sudom imao branioca, odnosno da je imao odbranu, zbog čega se u konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne može raditi o povredi zakona iz člana 74. ZKP vezano za obaveznu odbranu okrivljenog u krivičnom postupku, a kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog u podnetom zahtevu. Po nalaženju ovoga suda kako je u konkretnoj situaciji okrivljeni imao branioca, to je bez ikakvog uticaja činjenica da sam okrivljeni, koji je bio uredno obavešten o sednici veća drugostepenog suda, istoj nije prisustvovao.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Simova u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da su razlozi koji su dati u prvostepenoj presudi protivrečni, te da drugostepeni sud nije u presudi dao ocenu žalbenih navoda odbrane vezano za propuste u prvostepenom postupku i nedostatke u obrazloženju prvostepene presude, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da osim iskaza maloletnog oštećenog, koji je po nalaženju odbrane nelogičan i protivrečan, ni iz jednog drugog izvedenog dokaza ne proizilazi da je okrivljeni kritičnog dana dao maloletnom oštećenom da uživa opojnu drogu metadon, zbog čega ga je trebalo osloboditi od optužbe, pri čemu sud nije na nesumnjiv način utvrdio kada, gde i kako se maloletni oštećeni onesvetio, te kako je pronađen kilometar od kuće okrivljenog, a osporava se i nalaz i mišljenje veštaka medicinske struke. Izneti navodi branioca okrivljenog po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim presudama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nije učinjena povreda zakona iz člana 74. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Simova - advokata Jordana Veličkova, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić