Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Nemanja Radinović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP jer je u odnosu na oba krivična dela za koja je okrivljeni oglašen krivim nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 1318/14 od 05.02.2016. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je prethodno utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci, i zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 2022/19 od 27.02.2020. godine, uvažavanjem zahteva branioca okrivljenog AA, dozvoljeno je ponavljanje krivičnog postupka pravnosnažno okončanog presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 1318/14 od 05.02.2016. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 135/16 od 18.10.2016. godine.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, a suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, rok zastarelosti krivičnog gonjenja ne teče u procesnoj situaciji kada je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka zbog krivičnih dela koja su bila obuhvaćena ranijom presudom kojom je krivični postupak pravnosnažno okončan.

Odredbom člana 479. ZKP, propisano je ponavljanje postupka nakon suđenja u odsustvu, u kojem se ostvaruje isključivo interes okrivljenog. Ovo posebno što okrivljeni može zahtevati ponavljanje postupka u smislu navedene procesne odredbe i van uslova propisanih u članu 473. ZKP, ukoliko nastupi mogućnost da se suđenje sprovede u njegovom prisustvu, pri čemu se u smislu odredbe člana 471. stav 2. ZKP, zahtev za ponavljanje krivičnog postupka može podneti, pored ostalog, i ukoliko je došlo do zastarelosti, odnosno i nakon što je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Shodno navedenom, procesna situacija nastala od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka u smislu odredbe člana 479. ZKP za vreme novog suđenja, isključuje uticaj zastarelosti krivičnog gonjenja na ishod tog postupka.

Prema tome, postupanjem u novom postupku i donošenjem pobijanih presuda, kojima je pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1318/14 od 05.02.2016. godine delimično stavljena van snage samo u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu, a u ostalom delu ostavljena na snazi, nižestepeni sudovi nisu učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP obzirom da je, u konkretnom slučaju, isključen uticaj zastarelosti krivičnog gonjenja na ishod predmetnog postupka.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Obrazlažući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac u zahtevu navodi da se presuda zasniva na iskazu svedoka BB, predstavnika oštećenog „Potkozarje“ doo, koji je, prema njegovom mišljenju, sud cenio suprotno odredbi člana 16. stav 5. ZKP, što dovodi u vezu sa sopstvenom ocenom iskaza ovog svedoka i alibijem okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela povodom kog je navedeni svedok ispitan.

Povodom povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac u zahtevu navodi da su radnje koje su okrivljenom stavljene ne teret redovno preduzimaju u poslovanju između pravnih subjekata, i da u njima nema obeležja krivičnih dela. Prema mišljenju branioca, činjenica da postoji dugovanje za preuzetu robu, sama po sebi, nije dokaz da je okrivljeni izvršio krivična dela, o čijem izvršenju, po stavu odbrane, inače ni nema dokaza. U prilog navedenog stava, branilac u zahtevu ceni rezultate grafološkog veštačenja i iz kog se, prema njegovom mišljenju, ne može utvrditi da je okrivljeni potpisao sporne otpremnice, i zaključuje da nema dokaza o prodaji robe za gotov novac ni dokaza o visini pribavljene protivpravne koristi.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u zahtevu samo formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok suštinski ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povrede zakona iz člana 16. i 440. ZKP, koje ne predstavljaju zakonski razloge u okviru povreda zakona navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa se ovaj sud u njihovo razmatranje nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nemanje Radinovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić