Pored toga, na osnovu člana 89a KZ u vezi čl. 78.,79. i 80. KZ, okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim BB, na udaljenosti manjoj od 100 metara, kao i svako dalje uznemiravanje oštećenog, u trajanju od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u trajanje ove mere.

Okrivljeni je istom presudom, na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, oslobođen dužnosti naknade troškova krivičnog postupka u celini, dok je određeno da na osnovu člana 266. ZKP, nagrada i nužni izdaci branioca postavljenog po službenoj dužnosti advokata Milana Brkića padaju na teret budžetskih sredstava, a na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeni BB je upućen da imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 114/25 od 19.03.2025. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 103/23 od 11.12.2024.godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, okrivljenog Mileta Dimitrova, zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, za koje je tom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od deset godina i jednog meseca, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2023. godine, kada je lišen slobode, pa do dalje odluke suda, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Mileta Dimitrova, advokat Mladen Brkić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane pravnosnažne odluke i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra dr Borisa Golubovića.

S tim u vezi branilac ističe da je ovako sačinjen nalaz nezakonit dokaz jer je veštak odmah nakon donete naredbe javnog tužioca sačinio nalaz i mišljenje i to pre nego što je branilac obavešten o vremenu veštačenja, odnosno pregleda okrivljenog, pa nije bio u mogućnosti da kontroliše metodologiju rada veštaka, niti je mogao da postavlja pitanja veštaku, učestvuje u veštačenju ili angažuje stručnog savetnika u smislu odredbe člana 125. i 126. ZKP.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Mileta Dimitrova, advokat Mladen Brkić, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Apelacioni sud u Novom Sadu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 114/25 od 19.03.2025. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav (strana 4, prvi stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored toga, Vrhovni sud nalazi da odredba člana 126. ZKP, na koju se branilac okrivljenog poziva, reguliše prava i dužnosti stručnog savetnika, odnosno lica koje raspolaže stručnim znanjem, iz oblasti u kojoj je određeno veštačenje, a stavom 1. člana 126. ZKP, pored ostalog je propisano da, stručni savetnik ima pravo da bude obavešten o danu, času i mestu veštačenja i da prisustvuje veštačenju kojem pravo imaju da prisustvuju i okrivljeni i njegov branilac u ovoj procesnoj situaciji. Odredbom člana 125. stav 2. ZKP propisano je da stranka može izabrati i punomoćjem ovlastiti stručnog savetnika kada organ postupka odredi veštačenje, a u stavu 3. istog člana propisano je da okrivljeni i oštećeni kao tužilac imaju pravo da organu postupka podnesu zahtev za postavljenje stručnog savetnika. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kao i da iz spisa predmeta proizilazi da u toku postupka nije učestvovao stručni savetnik (okrivljeni nije izabrao stručnog savetnika niti je organu postupka podneo zahtev za postavljenje istog) nije bilo uslova za primenu člana 126. stav 1. ZKP, na koji se branilac poziva. Kako je obavljeno veštačenje (sudskopsihijatrijski nalaz i mišljenje prof. Dr Borisa Golubovića od 31.01.2023. godine, kao i iskaz istog veštaka na glavnom pretresu dana 25.10.2024. godine), preduzeto u skladu sa odredbama člana 113. do 124. ZKP, bez zakonskih uslova za primenu člana 126. ZKP to se, pobijane presude ne zasnivaju na nezakonitim dokazima.

Branilac okrivljenog kao nezakoniti dokaz u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ističe i nalaz i mišljenje Biološkog fakulteta u Beogradu od 13.10.2023. godine. S tim u vezi navodi da nalaz nije potpisan od strane zakonskog zastupnika, te da postojanje samo pečata ustanove na ovom nalazu ne daje autentičnost i zakonitost nalazu, te da je isti trebalo da potpiše dekan fakulteta.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 121. stav 1. ZKP propisano je da kada je veštačenje povereno stručnoj ustanovi ili državnom organu, organ postupka će rukovodioca stručne ustanove ili organa upozoriti na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja, dok je odredbom člana 121. stav 3. ZKP propisano da stručna ustanova ili državni organ dostavlja pisani nalaz i mišljenje, potpisan od lica koja su izvršila veštačenje.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, kako su to pravilno ocenili nižestepeni sudovi, DNK veštačenje koje je povereno Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu je povereno stručnoj ustanovi Biloškom fakultetu, u skladu sa odredbom člana 114. ZKP. Pored toga iz spisa predmeta proizlazi da je na zapisniku o glavnom pretresu dana 02.09.2024. godine, prilikom ispitivanja predstavnika Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sudskog veštaka, dr Milice Keckarević Marković, ista upozorena u smislu člana 401. ZKP, da davanje lažnog nalaza i mišljenja predstavlja krivično delo i da je dužna da potpuno i tačno iznese svoj nalaz i mišljenje, na koji način je prvostepeni sud u svemu ispoštovao zakonske odredbe koje se odnose na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja.

Imajući navedeno u vidu, nalaz i mišljenje Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 13.10.2023. godine, kao i iskaz veštaka na glavnom pretresu, u pogledu DNK veštačenja je sačinjen u svemu u skladu sa odredbama člana 121. ZKP, s obzirom da je pisani nalaz i mišljenje zaveden u protokolu Biološkog fakulteta, pod oznakom 23-349, da je overen pečatom ove ustanove i da je potpisan od strane lica koja su izvršila veštačenje – dr Milice Keckarević Marković i Vanje Tanasić, a činjenica da se na nalazu nalazi faksimil drugog lica, a ne lica koje se navodi kao dekan fakulteta, ne čini ovaj nalaz nezakonitim dokazom.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi, da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog Mileta Dimitrova.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP. Branilac se u zahtevu opširno bavi analizom utvrđenog činjeničnog stanja, kako su nastale povrede kod oštećenog, da li su iste mogle nastati na način kako je to opisao sudski veštak i javni tužilac, a iz kojih zaključaka posledično sud izvodi i druge činjenične zaključke. Takođe, branilac osporava izvedene dokaze, kao i navode oštećenog u pogledu nanetih povreda, iz kojih činjeničnih navoda izvodi zaključak u pogledu namere okrivljenog i postojanja umišljaja. Isticanjem povrede odrebe člana 439. tačka 1. ZKP, branilac takođe osporva činjenična utvrđenja u pogledu postojanja umišljaja okrivljenog da liši života oštećenog, na koji način, takođe ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP. Branilac navodi da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu, tako što su odbijeni dokazni predlozi odbrane, da je trebalo utvrditi povrede kod okrivljenog, te ističe i institut nužne odbrane, kao i dobrovoljnog odustanka, a sve u pogledu činjeničnih utvrđenja i izvođenja sopstvenih zaključaka da je oštećeni iskonstruisao događaj kako bi prikrio činjenicu da je on prvi napao okrivljenog. Polemisanjem i osporavanjem izvedenih dokaza u pogledu nanetih povreda kod oštećenog i okrivljenog, te iznošenjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, na koji način takođe, ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković