Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.A., zbog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.A., advokata S.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 358/15 od 24.12.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž3 20/16 od 08.04.2016. godine, u sednici veća održanoj 29.06.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.A., advokata S.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 358/15 od 24.12.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž3 20/16 od 08.04.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K 771/14 od 24.02.2015. godine okrivljeni D.A. je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ. Istom presudom okrivljeni je oslobođen od obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka i sudskog paušala i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda. Oštećena V.S. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 358/15 od 24.12.2015. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 771/14 od 24.02.2015. godine tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog D.A. oglasio krivim da je izvršio krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ, za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine. Okrivljeni D.A. je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka sudu plati iznos od 137.925,82 dinara, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja. Oštećena V.S. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 20/16 od 08.04.2016. godine usvojene su žalbe okrivljenog D.A. i njegovog branioca, pa je preinačena presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 358/15 od 24.12.2015. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, kao sud trećeg stepena, okrivljenog D.A. zbog izvršenog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim drugostepenom presudom osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno odredio da će navedenu kaznu okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, s tim da ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od šest časova, ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su u preostalom delu žalbe okrivljenog i njegovog branioca odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog D.A., advokat S.S., ne navodeći zakonski razlog zbog kojeg izjavljuje zahtev za zaštitu zakonitosti, a sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljeni tokom postupka predlagao da se obavi rekonstrukcija događaja iz koje bi se utvrdilo da se na betonski ispust, na kome je došlo do seksualnog odnosa kritičnom prilikom, oštećena nije mogla popeti bez pomoći okrivljenog, pritom je staza kojom se okrivljena kretala kritičnom prilikom na otvorenom, udaljena od betonskog ispusta oko 30 metara, i na stazi se nalazilo od 10 do 20 lica, što sve, po oceni branioca, ukazuje da je okrivljena dobrovoljno sa okrivljenim otišla do betonskog ispusta. Branilac još ističe da odsustvo bilo kakvih povreda kod oštećene dovodi do zaključka da se ceo događaj nije odigrao onako kako je oštećena predstavila i da nikakva sila prema njoj nije primenjena, jer bi u tom slučaju ona morala da ima masnice i druge povrede na rukama, pri čemu nije jasno kako sud veruje oštećenoj kod koje su dijagnostikovane psihičke promene.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP , odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                           Janko Lazarević,s.r.