Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 126/20 od 09.03.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu, okrivljene i branioca okrivljene i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Aleksandar Tasić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Branilac okrivljene se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, poziva na odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, ne opredeljujući je navođenjem konkretne povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, navodima zahteva branilac ističe da okrivljena AA u konkretnom slučaju nije imala svojstvo odgovornog lica, ni kao zastupnik kapitala ni kao predsednik upravnog odbora. Kada je u pitanju okolnost što je okrivljena, kao predstavnik vlasnika kapitala, bila postavljena i za predsednika upravnog odbora, branilac navodi da ni u tom smislu okrivljena nije imala svojstvo odgovornog lica, jer predsednik upravnog odbora ne vrši upravljačku niti poslovnu funkciju u privrednom društvu. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima, branilac okrivljene ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li je delo koje predmet optužbe krivično delo, usled nedostatka objektivnog elementa krivičnog dela, jer okrivljena, prema stavu odbrane, u konkretnom slučaju, nema svojstvo odgovornog lica.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 126/20 od 09.03.2021. godine, je dao jasne i pravilne razloge za svoj zaključak da okrivljena ispunjava uslove iz člana 112. stav 5. Krivičnog zakonika i da je u inkriminisanom periodu bila odgovorno lice u subjektu privrednog poslovanja, koje je bilo ovlašćeno i koje je pravno i faktički vršilo upravljanje društvom (strana 3. treći, četvrti, peti i šesti stav, strana 4.i strana 5. prvi stav), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić