Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude zahvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i u vezi sa tom povredom najpre ističe da je zapisnik o uviđaju PU Čačak, PS Gornji Milanovac, KU 1278/12 od 12.11.2012. godine nezakonit dokaz koji je morao biti izdvojen iz spisa i na kome nije mogla da se zasniva odluka suda jer je očigledno da se u trenutku vršenja uviđaja kritičnom prilikom znalo za kvalifikaciju povreda oštećene, odnosno da se radi o teškim telesnim povredama, što je za posledicu imalo i postojanje osnovane sumnje da su NN izvršioci počinili krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je propisana kazna zatvora od tri do petnaest godina, pa je u skladu sa tada važećim zakonskim propisima bilo neophodno da se dokazna radnja uviđaj izvede od strane nadležnog istražnog sudije, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. U vezi sa iznetim, branilac ističe da su svi dokazi koji su pribavljeni prilikom uviđaja, kao što su: fotografije lica mesta koje čine sastavni deo Kt dokumentacije PU Čačak Kuv 403/12 od 16.11.2012. godine, službena beleška PU Čačak o forenzičkom pregledu lica broj 1494/12 od 10.12.2012. godine i zapisnik o veštačenju NKTC Beograd 9651/13 od 15.05.2013. godine, nezakoniti dokazi jer su proistekli iz nezakonito izvršenog uviđaja.

Polazeći od navedenog, a kako je branilac okrivljenog u vezi iznetih navoda isticao bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu Višeg suda u Čačku K 23/14 od 09.03.2015. godine, to Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud na strani tri i četiri pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu (da se u vreme uviđaja nije znalo za kvalifikovani oblik krivičnog dela) i na koje razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP, zbog čega su izneti navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, vezano za istaknutu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da su u konkretnom slučaju tragovi koji su nastali izvršenjem krivičnog dela veštačeni od strane lica zaposlenih u MUP, a koja lica nisu upisana u registar sudskih veštaka pri Ministarstvu pravde i čija su stručna znanja vezana za oblast mašinstvo i saobraćaj, a po oceni branioca veštačenje mehanoskopskih tragova obuće je u konkretnom slučaju moralo biti povereno veštacima trasolozima čija je uža specijalnost mehanoskopija, zbog čega branilac smatra da je veštačenje koje je obavljeno od strane Nacionalno kriminalističko tehničkog centra broj 9651/13 od 15.05.2013. godine nezakonit dokaz.

Odredbom člana 604. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika (01.10.2013. godine) ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br.70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br.58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu ranije važeći ZKP).

Odredbom člana 114. stav 1. ranije važećeg ZKP je propisano da veštačenje pismenom naredbom određuje organ koji vodi postupak, a u naredbi će se navesti u pogledu kojih činjenica se obavlja veštačenje i kome se poverava, te da se naredba dostavlja i strankama. Stavom 2. istog člana je propisano da ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova, ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa, takva veštačenja, a naročito složenija poveravaće se po pravilu takvoj ustanovi, odnosno organu, a ustanova, odnosno organ određuje jednog ili više stručnjaka koji će izvršiti veštačenje. Stavom 3. istog člana je propisano da kad veštaka određuje organ koji vodi postupak, taj organ će, po pravilu odrediti jednog veštaka, ako je veštačenje složeno dva ili više veštaka.

Iz zapisnika o veštačenju NKTC-Odeljenje za veštačenja broj 9651/13 od 15.05.2013. godine proizilazi da je Policijska uprava Čačak dostavila tom centru radi veštačenja potreban materijal i naložila da je veštačenjem potrebno utvrditi da li sporni trag obuće koji je fiksiran na licu mesta izvršenja krivičnog dela potiče od patika koje su oduzete od osumnjičenog B.J., te da je veštačenje povereno veštacima N.P. i D.Ć.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po oceni ovog suda, navedeno veštačenje tragova obuće je u svemu obavljeno u skladu sa citiranim odredbama tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, odnosno po naredbi organa postupka i u okviru državnog organa, od strane dvojice veštaka, te se ne radi o dokazu na kome se presuda ne može zasnivati, jer je isti dokaz pribavljen na zakonit način.

Pri čemu, pitanje da li je u konkretnom slučaju veštačenje trebalo poveriti veštacima trasolozima čija je uža specijalnost mehanoskopija, kako to smatra branilac okrivljenog, ne utiče na zakonitost samog dokaza, već se tim navodima branioca osporava ocena organa postupka kome će poveriti predmetno veštačenje.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i u vezi sa tim navodi da iz izvedenih dokaza tokom predmetnog postupka ne proizilazi činjenično-pravni zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je osuđen, odnosno da je zajedno sa NN saizvršiocem stvorio zajedničku odluku da upotrebi silu u nameri da tuđu pokretnu stvar oduzme i da njenim prisvajanjem za sebe pribavi protivpravnu imovinsku korist, te da nijedan od izvedenih dokaza ne ukazuje da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem u odnosu na radnju izvršenja, niti da je postupao sa eventualnim umišljajem u odnosu na nastalu posledicu.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog iako formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, što nije zakonski razlog iz odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                    Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                              Janko Lazarević,s.r.