Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 4/2015 od 18.03.2015. godine usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Ž.K. u delu odluke o kazni i žalbe branioca okrivljenog V.V. u delu odluke o uračunavanju pritvora preinačena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3236/2013 od 25.08.2014. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 02.03.2015. godine, u delu odluke o kazni okrivljenom Ž.K., tako je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog Ž.K. za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je tom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 12.02.2008. do 11.03.2008. godine, a okrivljenom V.V. je u izrečenu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci za krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ za koje je tom presudom oglašen krivim uračunato vreme koje je proveo u pritvoru od 11.02.2008. do 18.04.2008. godine, dok su žalbe branioca okrivljenog Ž.K., branioca okrivljenog V.V. i M.B. u preostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih V.V., Ž.K. i M.B., advokat B.K. zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 4/2015 od 18.03.2015. godine kojom je preinačena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3236/2013 od 25.08.2014. godine i prvostepenu presudu koja je ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv 1339/12 od 25.02.2015. godine potvrdi u celosti, ili pak da presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 4/2015 od 18.03.2015. godine kojom je preinačena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3236/2013 od 25.08.2014. godine ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih V.V., Ž.K. i M.B., advokata B.K., je neosnovan.

Branilac okrivljenih V.V., Ž.K. i M.B. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, navodima da se iste zasnivaju na listinzima telefonskih razgovora i obavljenim veštačenjima proisteklih iz transkripata i tonskih zapisa koji su pribavljeni na osnovu naredbe istražnog sudije Ki 11/08 od 21.07.2008. godine, a na kojim dokazima se presuda ne može zasnivati, obzirom da su transkripti proistekli iz nadzora i snimanja telefonskih razgovora samo formalno izdvojeni iz spisa predmeta rešenjem Višeg suda u Subotici K 94/2012 od 21.12.2012. godine, a da je sud prilikom zaključivanja o postojanju krivičnih dela u pitanju krivica okrivljenog koristio sadržinu tonskih zapisa i na osnovu njih sačinjenih transkripata. Dalje, branilac ovih okrivljenih u zahtevu navodi da se presuda zasniva na odbrani tada osumnjičenog M.B. datoj u pretkrivičnom postupku na kom dokazu se presuda ne može zasnivati, isticanjem da je prilikom saslušanja ovog osumnjičenog kome nije prisustvovao izabrani branilac, bila upotrebljena obmana i to tako što mu je predočena sadržina sačinjenih predmetnih transkripata koji su potom izdvojeni iz spisa predmeta da bi se došlo do njegovog priznanja.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 604. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) ispitao shodno odredbama ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10) koji je važio u vreme pribavljanja dokaza navedenih u zahtevu, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih V.V., Ž.K. i M.B., advokata B.K., ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) koji je važio u vreme donošenja pravnosnažnih presuda.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih V.V., Ž.K. i M.B. neosnovano je isticao i u izjavljenoj žalbi protiv drugostepene presude, a trećestepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome je na strani 3 pasus treći i četvrti i strani 4 pasus prvi i drugi obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Istovremeno, ovaj sud ukazuje da se pravnosnažne presude pored ovih dokaza zasnivaju na velikom broju izvedenih dokaza i to iskaza svedoka, materijalnih dokaza i obavljenih veštačenja, pa je očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Kod ocene ovog navoda zahteva branioca okrivljenih V.V., Ž.K. i M.B. Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu činjenicu da je povreda krivično-procesnog zakona o kojoj je reč, sada propisana kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka, koja može uticati na zakonitost presude samo ako se ista zasniva isključivo na nezakonitom dokazu, što konkretno nije slučaj.

Navodima iz zahteva branioca okrivljenih kojima se ukazuje da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da su okrivljeni izvršili predmetna krivična dela na način predstavljen izrekom pravnosnažne presude, po oceni Vrhovnog kasacionog suda osporava se činjenično stanje utvrđeno drugostepenom, a potvrđeno trećestepenom presudom.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih V.V., Ž.K. i M.B., nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća, sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                 Dragiša Đorđević,s.r.