Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 77/2012
16.10.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

                      

                        Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.Đ., zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 239/12 od 28.09.2012. godine, podignutom protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kzp 481/06 od 31.05.2007. godine, u sednici veća održanoj dana 16.10.2012. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

                        UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 239/12 od 28.09.2012. godine kao osnovan, pa se UKIDA presuda Vrhovnog suda Srbije Kzp 481/06 od 31.05.2007. godine i predmet dostavlja nadležnom veću Vrhovnog kasacionog suda na odlučivanje o zahtevu okrivljenog N.Đ. za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude podnetom 26.06.2006. godine.  

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Presudom Okružnog suda u Leskovcu K. 105/05 od 16.12.2005. godine, okrivljeni N.Đ. oglašen je krivim za krivično delo ubistvo iz člana 47. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 21.12.2004. godine. Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje paušala u iznosu od 4.000,00 dinara i troškova krivičnog postupka u iznosu od 89.596,00 dinara, sve u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, dok je oštećena Ž.C. radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

 

                        Presudom Vrhovnog suda Srbije Kž I 210/06 od 20.03.2006. godine, preinačena je navedena prvostepena presuda Okružnog suda u Leskovcu, povodom žalbe Okružnog javnog tužioca u Leskovcu i branioca okrivljenog, a po službenoj dužnosti, i to samo u pogledu pravne ocene dela tako što su radnje okr. N.Đ., opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovane kao krivično delo ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika za koje delo je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, uz uračunavanje vremena koje je proveo u pritvoru od 21.12.2004. godine, dok su žalbe Okružnog javnog tužioca  u Leskovcu i branioca okrivljenog odbijene kao neosnovane.

 

                        Okrivljeni N.Đ. podneo je zahtev za ispitivanje zakonitosti navedenih pravnosnažnih presuda „ na osnovu odredaba člana 368. stav 2. i člana 430. stav 1. tačka 3. u vezi sa čl. 17. i 18. ZKP“, sa predlogom da Vrhovni sud Srbije ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje.

 

                        Vrhovni sud Srbije presudom Kzp. 481/06 od 31.05.2007. godine odbacio je kao nablagovremen zahtev okr. N.Đ. za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda Okružnog suda u Leskovcu K. 105/05 od 16.12.2005. godine i Vrhovnog suda Srbije KžI 210/06 od 20.03.2006. godine.

 

                        Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 481/06 od 31.05.2007. godine, zbog povrede zakona – član 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, član 428. stav 2. u vezi sa članom 368. stav 2. ZKP („Službeni list SRJ“ 70/01 i 68/02, „Službeni glasnik RS“  58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan i da je navedenom presudom Vrhovnog suda Srbije učinjena povreda zakona na štetu okr. N.Đ., te da Vrhovni kasacioni sud, koji je preuzeo nadležnost Vrhovnog suda Srbije, reši zahtev okr. N.Đ. za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude.

 

                        Vrhovni kasacioni sud je postupio u smislu člana 422. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti okr. N.Đ. i njegovom braniocu adv. A.T. iz L., pa je u sednici veća, o kojoj je, u smislu člana 422. stav 3. ZKP obavestio Republičkog javnog tužioca koji sednici nije prisustvovao, razmotrio spise ovog predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev podnet, i po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

 

                        Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

 

                        Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp 481/06 od 31.05.2007. godine, time što je odbačen kao neblagovremen zahtev okr. N.Đ. za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, a na osnovu pogrešno utvrđene činjenice koja se tiče vremena podnošenja tog vanrednog pravnog leka, povređen zakon na štetu okrivljenog – odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u smislu povrede prava okrivljenog na pristup Vrhovnom sudu 31.05.2007. godine, u vezi sa članom 428. stav 2. tada važećeg ZKP, koja povreda je konstatovana presudom Evropskog suda za ljudska prava od 20.12.2011. godine, u predmetu Đokić protiv Srbije (predstavka broj 1005/08), kao obavezujućom u smislu člana 46. Konvencije u pogledu mera za otklanjanje utvrđene povrede Konvencije.

 

                        Naime, odlučujući o vanrednom pravnom leku – zahtevu okr. N.Đ. za ispitivanje zakonitosti označenih pravnosnažnih presuda, dozvoljenom u smislu odredaba člana 428. ZKP važećeg u vreme podnošenja zahteva, Vrhovni sud Srbije je pobijanom presudom utvrdio da je okrivljeni taj vanredni pravni lek podneo dana 05.07.2006. godine (što je datum prijema zahteva u Vrhovnom sudu Srbije), odnosno nakon proteka roka od mesec dana za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, propisanog u članu 428. stav 2. tada važećeg ZKP, a koji rok se računa od dana kad je okrivljeni primio pravnosnažnu presudu, što je u konkretnom slučaju 26.05.2006. godine kad je okrivljenom uručena drugostepena presuda.

 

                        Međutim, prema stanju u spisima predmeta, okr. N.Đ. je zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude podneo dana 26.06.2006. godine preko pisarnice KPZ  Niš, gde se nalazio na izdržavanju kazne, što je vidljivo iz prijemnog pečata pisarnice KPZ i što se, shodno odredbi člana 182. stav 4. ZKP, smatra kao dan predaje tog podneska sudu nadležnom da odlučuje o istom.  Prema tome, zahtev okrivljenog za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude koji je podnet poslednjeg dana zakonom predviđenog roka (član 183. stav 3. ZKP) je blagovremen, suprotno pogrešnom utvrđenju Vrhovnog suda Srbije u pobijanoj presudi, koje je prema osnovanim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti imalo za posledicu povredu prava okrivljenog na delotvoran pristup sudu i time povredu prava okrivljenog na odbranu (član 368. stav 2. u vezi sa članom 428. ZKP).

 

                        Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i na osnovu člana 425. stav 1. ZKP ukinuo pobijanu presudu Vrhovnog suda Srbije Kzp. 481/06 od 31.05.2007. godine, te predmet dostavlja veću Vrhovnog kasacionog suda, nadležnom za odlučivanje o zahtevu okr. N.Đ. za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, u smislu člana 146. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“  br. 72/2009) i člana 90, 30. i 32. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“  broj 116/2008).

 

Zapisničar-savetnik                                                               Predsednik veća -

 

Nataša Banjac,s.r.                                                                             sudija

                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.