Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog S.M., advokatu R.J. shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 1080/13 od 19.01.2015. godine je osnovan.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je u predmetnom krivičnom postupku okrivljeni S.M. presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 9443/10 od 26.03.2012. godine (pravnosnažna dana 24.04.2012. godine) oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca, te da je radi izdržavanja navedene zatvorske kazne prema okrivljenom S.M. raspisana poternica dana 18.02.2013. godine, a da je dana 12.03.2013. godine isti stupio na izdržavanje kazne u Kazneno popravni zavod Požarevac. U obrazloženju pobijanog prvostepenog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu ističe se da okrivljeni S.M. ne podleže amnestiji u smislu člana 4. Zakona o amnestiji, jer je iz dopisa Odeljenja za izvršenje krivičnih sankcija Prvog osnovnog suda u Beogradu Ik 184012 od 02.04.2013. godine utvrđeno da je za okrivljenim S.M. bilo naređeno izdavanje poternice po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu K 9443/10 od 26.03.2012. godine, a koje razloge navodi i drugostepeni sud u pobijanom rešenju kada odbija kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog S.M. izjavljenu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K 9443/10-Kva 198/13 od 02.04.2013. godine.

Odredbom člana 4. stav 1. Zakona o amnestiji koji je stupio na pravnu snagu 17.11.2012. godine propisano je da amnestiji ne podležu pravnosnažno osuđena lica za koja je do dana stupanja na snagu ovog zakona naređeno izdavanje poternice zbog nejavljanja na izdržavanje kazne zatvora ili zbog bekstva sa izdržavanja kazne zatvora.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim rešenjima je povređen član 4. Zakona o amnestiji, a u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, jer je u konkretnom slučaju za okrivljenim S.M. poternica raspisana 18.02.2013. godine, dakle nakon stupanja na snagu Zakona o amnestiji, pa je samim tim pogrešan zaključak izražen u prvostepenom i drugostepenom pobijanom rešenju, a da okrivljeni S.M. ne podleže amnestiji u smislu člana 4. Zakona o amnestiji, budući da iz citirane zakonske odredbe proizilazi da amnestiji ne podležu pravnosnažno osuđena lica za koja je do dana stupanja na snagu ovog zakona naređeno izdavanje poternice.

Dakle, kako je za okrivljenim S.M. u konkretnom predmetu raspisana poternica nakon stupanja na snagu Zakona o amnestiji, po oceni ovog suda, ne može se prihvatiti zaključak dat u pobijanim rešenjima, a da okrivljeni S.M. ne podleže amnestiji u smislu člana 4. Zakona o amnestiji, jer je za njim raspisana poternica.

Imajući u vidu sve navedeno, pobijana rešenja su morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović, s.r.                                                                                                     Janko Lazarević, s.r.