Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u stavu prvom, branilac okrivljenog AA – advokat Žarko Stanisavljević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi optužbe da je izvršio krivično delo za koje je osuđen i da odredi da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava. Predložio je da VKS, u smislu člana 488. stav 2. obavesti branioca okrivljenog radi prisustvovanja sednici veća i odredi da se izvršenje pravnosnažne presude u delu odluke o krivičnoj sankciji – kazni zatvora u trajanju od 3 meseca u odnosu na okrivljenog AA, u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je prvostepeni sud prekoračio optužbu, tako što je dodao radnju da je okrivljeni AA podneo tužbu „u predmetu P. br. 7002/2015“, unevši bitan elemenat dela, odnosno označivši u kom sudskom postupku je okrivljeni podneo navedene priznanice i ugovore, iako ovaj broj predmeta ne stoji u inicijalnom optužnom aktu, na koji način je povredio objektivni i subjektivni identitet optužbe i presude.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice - okrivljenog AA ali i na blaže krivično delo. Naime, optužnim aktom Višeg javnog tužioca u Leskovcu Kt. br. 1856/2015 od 18.10.2017. godine okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a pobijanim presudama okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ. Shodno iznetom, okrivljeni je pravnosnažnom presudom oglašen krivim za krivično delo za koje je propisana blaža kazna (odredba člana 355. stav 1. KZ propisuje kaznu zatvora do 3 godine, a odredba člana 355. stav 2. KZ propisuje kaznu zatvora od 3 meseca do 5 godina), iz čega proizlazi da pravnosnažnom presudom okrivljeni nije oglašen krivim za radnju sa težom pravnom kvalifikacijom, odnosno krivično delo za koje je zaprećena teža kazna, od onog krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret optužnim predlogom Višeg javnog tužioca u Leskovcu Kt. br. 1856/2015 od 18.10.2017. godine. Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, postupajući na navedeni način nižestepeni sudovi su išli u korist okrivljenog, a ne na štetu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni identitet optužbe i presude, ali ni subjektivni idenitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu, da su u odnosu na ovog okrivljenog bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta tužioca i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom predlogu javnog tužioca, dodavanjem navoda na koje se branilac poziva („u predmetu P. br. 7002/2015“), sud je samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, preciziravši broj i oznaku parničnog predmeta, a koja izmena nije izvršena na štetu okrivljenog, jer okrivljeni nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju („kriminalnu količinu“), niti je izmenjena na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, kako je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, to su u konkretnom slučaju, neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koje povrede su zakonom dozovljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Obrazlažući bitnu povredu odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac navodi da je nakon prvog ukidanja prvostepene odluke, u ponovnom postupku sud utvrdio veći kriminalni potencijal okrivljenih od onog u prethodnoj fazi postupka, odnosno pre izjavljivanja i usvajanja žalbe branilaca okrivljenih. Naime, optužni predlog kao inicijalni akt i navedena prvostepena presuda (koja je ukinuta) su bili zasnovani na kopijama predmetnih isprava, a njihova upotreba, po stavu branioca ne predstavlja krivično delo. Nadalje se u zahtevu navodi da su originali predmetnih isprava pribavljeni tek u ponovljenom postupku, nakon prvog ukidanja prvostepene presude, na koji način su dodata nova obeležja konkretnog krivičnog dela na štetu okrivljenih koja nisu bila sadržana u prethodnoj fazi postupka, odnosno inicijalnom aktu. Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac osporava vreme i način pribavljanja dokaza i podobnost određenih isprava da služe kao dokazi u krivičnom postupku, na koji način u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Takođe, obrazlažući povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac ponovo ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima da, iz utvrđenog činjeničnog stanja nisu dokazani svi bitni elementi krivičnog dela, za koje je okrivljeni AA oglašenim krivim, te u vezi s tim ukazuje da nije u presudi jasno označen predmet i način izvršenja krivičnog dela, da nije tačno navedeno koji su to neisitiniti podaci uneti, da tezu da su podaci neistiniti, ničim ne dokazuje OJT u toku postupka, već da se radi samo o pretpostavkama. U opisanim radnjama okrivljenog AA, nedostaje bitno obeležje krivičnog dela, za koje je oglašen krivim – neistinita/lažna isprava, iz kog razloga je prvostepeni sud morao da donese oslobađajuću presudu.Takođe, branilac okrivljenog komentariše odbranu okrivljenog AA, koja je po stavu odbrane, potvrđena iskazima svedoka. U toku postupka, nije utvrđeno ko je sačinio predmetnu dokumentaciju, te navodi da nema dokaza za postojanje umišljaja kod okrivljenog AA jer je isti verovao da sudu podnosi tačne i istinite isprave.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP nije predmet razmatranja Vrhovnog kasacionog suda u postupku odlučivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Jelena Petković Milojković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić