U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.B., zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.B., advokata N.K., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1509/14 od 11.09.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 144/16 od 31.03.2016. godine, u sednici veća održanoj 29.06.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.B., advokata N.K., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1509/14 od 11.09.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 144/16 od 31.03.2016. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 1509/14 od 11.09.2015. godine, stavom prvim izreke, okrivljeni B.B. je oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci. Oštećeni M.R. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak. Okrivljeni B.B. je obavezan da sudu na ime troškova krivičnog postupka i sudskog paušala plati ukupan iznos od 15.542,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je okrivljeni delimičo oslobođen od naknade troškova postupka u pogledu troškova postavljenog branioca. Stavom drugim izreke presude prema okrivljenom B.B. odbijena je optužba da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ usled odustanka tužioca od optužbe. Oštećena LJ.R. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 144/16 od 31.03.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog B.B. i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1509/14 od 11.09.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog B.B., advokat N.K., u smislu člana 485. stav 2. u vezi stava 1. tačke 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu drugostepenu presudu i okrivljenog B.B. oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ ili da ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati istom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ističući da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni svi elementi krivičnog dela prevare, budući da u radnjama okrivljenog, odnosno u njegovom ponašanju u odnosima sa M.M., D.M., M.L. i M.G., nije bilo namere da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, pri čemu su navedena lica u mirnom posedu nepokretnosti ili su potpuno obeštećeni.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, jer je u periodu od 15.04.2005. do 05.04.2007. godine, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, hteo njegovo izvršenje, a u nameri da za sebe pribavi protivpravnu imovinsku korist: najpre prikrio činjenicu da je dana 12.01.2005. godine sa I.K. zaključio ugovor o zameni nepokretnosti u kom ugovoru je I.K. postao vlasnik stana broj ... u zgradi u N.S. u ulici ..., te tako doveo i održavao u zabludi oštećenog R.M. i D.B. sa kojim je oštećeni R.M. pregovarao o kupovini navedenog stana, te je na taj način naveo oštećenog R.M. da na štetu svoje imovine na ime kapare i kupoprodajne cene za navedeni stan preda novac D.B. i njegovoj sekretarici na koji način je okrivljeni oštećenom pričinio štetu u iznosu od 3.431.241,00 dinara; te da je dana 05.04.2007. godine lažno prikazao da je vlasnik jednosobnog stana u izgradnji u N.S. u ulici ..., površine 29,22 m2 i doveo u zabludu oštećenog M.M. da sa njim zaključi ugovor o kupoprodaji tog stana prikrivajući činjenicu da je predmetni stan već prodao M.D. i Z.M. koji su stupili u posed istog, na koji način je oštećenom M.M. pričinio štetu u iznosu od 1.521.519,00 dinara; te da je dana 02.04.2007. godine u Novom Sadu lažno prikazujući da je vlasnik stana u N.S. u ulici ... doveo u zabludu oštećenog M.L. i naveo ga da sa njim zaključi ugovor o kupoprodaji stana, te mu je oštećeni na štetu svoje imovine predao iznos od 17.000 evra, pri tome prikrivajući činjenicu da je predmetni stan već prodao M.G. iz F. u koji stan se u međuvremenu M.G. uselio, a na koji način je oštećenom pričinio štetu u iznosu od 1.378.377,00 dinara.

Odredbom člana 208. stav 1. KZ je propisano da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, dok je stavom 4. istog člana propisano da ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 10 godina i novčanom kaznom.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela prevara u produženom trajanju iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, odnosno proizilazi da je okrivljeni u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica doveo i održavao oštećene M.R., M.M. i M.L. u zabludi, na koji način ih je naveo da na štetu svoje imovine zaključe ugovore o kupoprodaji predmetnih stanova, a koji stanovi su već bili prodati drugim licima, pričinvši tako štetu oštećenima u iznosima vrednosti predmetnih stanova. S tim u vezi, po oceni ovog suda, neosnovano branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da kod okrivljenog nije postojala prevarna namera kao element krivičnog dela iz člana 208. KZ, pri čemu činjenica koju branilac u zahtevu ističe, a da su svi oštećeni potpuno obeštećeni, nije od uticaja na postojanje povrede krivičnog zakona u smislu člana 439. tačka 1) KZ.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe, da izvedeni dokazi tokom postupka upravo ukazuju da okrivljeni nije kriv za dela koja su mu stavljena na teret i za koja je oglašen krivim, te da ne postoji nijedan dokaz iz koga bi se moglo zaključiti da je okrivljeni imao nameru da prevari oštećene. U tom smislu branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na pojedine delove iskaza svedoka, te iste ceni u sklopu ostalih dokaza i odbrane okrivljenog, te dolazi do zaključka da su iskazi svedoka kontradiktorni i nelogični, a da je odbrana okrivljenog logična i u saglasnosti sa pisanim dokazima (na čije delove branilac u zahtevu ukazuje), iz kojih razloga, branilac smatra je sud trebao da prihati odbranu okrivljenog, a ne iskaze saslušanih svedoka. Branilac ističe da u konkretnom slučaju, a s obzirom na to da nižestepeni sudovi nisu potpuno utvrdili činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke, trebalo je da u sumnji odluče u korist okrivljenog.

Iznetim navodima po oceni suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, te daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i iz nje utvrđuje drugačije činjenično stanje od onog iznetog u pobijanim presudama, odnosno ukazuje na to da je u pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                            Janko Lazarević,s.r.