Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 378/20 od 16.06.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog Predraga Arčabe i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branioci okrivljenog, advokati Pavle Mušicki i Boško Talančevski, na osnovu člana 482. ZKP podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti zbog „bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i tačka 3) ZKP“ uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu „da usvoji podneti zahtev i ukine presudu Apelacionog suda u Novom Sadu, te da predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje ili da istu preinači u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o kazni“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branilaca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na „nedozvoljenom dokazu“, naredbama o pretresanju stana okrivljenog i svedoka BB koji dokazi ne postoje u spisima predmeta i u koje sud nije izvršio uvid na glavnom pretresu pa se pisani dokazi koji su proistekli iz ovih naredbi o pretresanju stana ne mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku jer isti bez naredbe o pretresanju predstavljaju nezakonite dokaze s`obzirom na to da su prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode u zahtevu branilaca okrivljenog Predraga Arčabe, ocenjuje kao neosnovane, a kako je ova bitna povreda krivičnog postupka isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 3 drugostepene presude, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Takođe, podnetim zahtevom branilaca okrivljenog se na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ukazuje i navodima „da prepoznavanje okrivljenog Predraga Arčabe u PU Novi Sad nije izvršeno u skladu sa odredbama ZKP i iz tih razloga se na dokazima koji su proistekli iz prepoznavanja ne može zasnivati sudska odluka jer lica koja su sa okrivljenim stajala u prostorijama nisu bila iste čak ni slične konstitucije kao on, iste visine i izgleda, kao ni životne dobi, jedan je bio pripadnik romske nacionalnosti, a ostala trojica policijski službenika koji su radili na slučaju i koje su oštećeni imali prilike da vide, okrivljeni je bio prinuđen da se presvuče pre prepoznavanja što je i konstatovano kao primedba na zapisnicima o prepoznavanju“.

Takođe, Vrhovni kasacioni sud i ove navode, iznete u zahtevu branilaca okrivljenog Predraga Arčabe, advokata Pavla Mušickog i Boška Talančevskog, ocenjuje kao neosnovane, a kako je ova bitna povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP već isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 3 i 4 drugostepene presude - Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 378/20 od 16.06.2020. godine, kao dovoljne, jasne i argumentovane, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Pored navedenog, podnetim zahtevom branilaca okrivljenog se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP. Međutim, na istu povredu krivičnog zakona se ukazuje navodima da „nije dokazano“ da su kod oštećenog kritičnom prilikom nastupile teške telesne povrede; da sud nije pravilno cenio iskaze oštećenog VV i oštećenog AA s`obzirom da između njih postoji znatna protivurečnost; da je veštak medicinske struke Vladimir Pilija u svom nalazu i mišljenju zaključio da je svedok oštećeni AA gubio svest iako ne postoji dokaz koji bi to potvrdio, čime se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP.

Takođe, podnetim zahtevom branilaca okrivljenog se izričito numerički ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branilaca okrivljenih, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, ali uz obrazloženje da je sud optuženom odmerio kaznu zatvora, zbog izvršenog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ, u mnogo vrećem trajanju nego što je potrebno da bi se ostvarila svrha kažnjavanja, s`obzirom da nije na pravi način ocenio značaj činjenica i okolnosti koji utiču na vrstu i visinu kazne iz kog razloga je kazna znatno stroža odnosno drakonska, na koji način se suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Navodima u zahtevu branilaca okrivljenih da sud nije obrazložio, u pobijanoj presudi, zbog čega je odredio ovako drakonsku kaznu od šest godina zatvora, posebno imajući u vidu da je za predmetno krivično delo predviđen raspon kazne od tri do 15 godina, po nalaženju ovog suda se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako povrede zakona iz člana 440. ZKP, člana 441. stav 1. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branilaca okrivljenog, podneti zahtev je, u navedenim delovima, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s. r.                                                                                                          Bata Cvetković, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić