Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Danilo Nikolić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da iste pobija i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači, tako da okrivljenog AA oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Danila Nikolića je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona koja se ogleda u činjenici da izreka prvostepene presude ne sadrži opis radnje izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je oglašen krivim, odnosno da iz opisa radnje izvršenja ne proizilaze ni subjektivni ni objektivni elementi krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika (KZ), kojim navodima branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ čini onaj ko u nameri da sebi pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozovljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljen boravak ili tranzit kroz Srbiju, dok je stavom 3. istog člana propisano, da ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljen prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica, kazniće se kaznom zatvora od 2 do 12 godina.

Iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude proizlazi da su „po prethodnom međusobnom dogovoru i sa drugim NN licima, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, dana 04.03.2021. godine u nameri da pribave sebi i drugim NN licima imovinsku korist u iznosima od po 2.000-4.000 dolara prokrijumčarenom migrantu za nedozvoljeni prelaz državnice granice iz Republike Bugarske u Republiku Srbiju i prevoz do Beograda u Republici Srbiji ili do Zapadne Evrope...omogućili nedozvoljen prelaz granice Republike Srbije, tranzit kroz Republiku Srbiju i krijumčarili već broj lica 10 državljana Avganistana...koji su na putu od zemlje porekla preko Republike Bugarske ušli u Republiku Srbiju van graničnog prelaza određenog za prelazak državne granice, bez posedovanja ličnih dokumenata i važećih putnih isprava potrebnih za legalan ulaz u Republiku Srbiju...tako što su u skladu sa dogovorom AA i VV prethodnog dana dogovorili sa NN licima iz Bugarske ilegalni prelaz državne granice i prihvat migranata na području Republike Srbije i zajedno angažovali NN lice da izvrši prihvat iregularnih migranata od bugarskog vodiča i dovede ih do vozila... kojim bi vozilom migranti bili preveženi, dok je u jutarnjim satima lično AA svojim putničkim vozilom...bio izvidnica i vršio osmatranje dela puta od sela Belo Polje do Pirota i nazad kojim putem bi vozilo sa migrantima trebalo da prođe, te je u skladu sa dogovorom dok je AA vršio osmatranje puta, NN lice izvršilo prihvat migranata i dovelo ih do vozila...“. Osim toga okrivljenom je stavljeno na teret i da je u vreme i na mestu precizno označenom u izreci presude sa okrivljenim VV „u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, u nameri da sebi i drugim NN licima pribave imovinsku korist u iznosu od po 3.000-5.000 evra po krijumčarenom migrantu, omogućili nedozvoljen tranzit kroz Republiku Srbiju i krijumčarili veći broj lica, jedanaestoro državljana Avganistana..na taj način što su...zajedno obezbedili putničko vozilo za prevoz migranata....koje je platio AA, a u toku označene noći VV je na teritoriji R.Srbije smestio napred označene iregularne migrante u kupljeno vozilo...“.

Iz ovako opisanih radnji okrivljenog AA po oceni Vrhovnog suda, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. i 61. KZ i to kako objektivna koje se odnose na samu radnju izvršenja okrivljenog, obzirom da je okrivljeni oglašen krivim da je u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist omogućio nedozvoljen tranzit kroz Srbiju većem broju stranih državljana, tako i subjektivna koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog. Osim toga neosnovani su i navodi branioca da iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizilazi ni jedan od elemenata koji čine grupu, ovo stoga što iz činjeničnog opisa dela proizilazi da je kao kvalifikatorna okolnost u okviru stava 3. navedenog člana 350. KZ okrivljenom stavljeno na teret da je krijumčaren veći broj lica, a ne da je krivično delo izvršio u grupi.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti u kojima branilac navodi da okrivljeni AA nema nikavog učešća u izvršenju ovog krivičnog dela, da se njegova krivica zasniva na činjenici da je 8 meseci pre izvršenja krivičnog dela kupio predmetno vozilo, pri čemu nije utvrđena identifikacija vozila kojim su migranti prevoženi, niti ima materijalnih dokaza koji bi na nesumnjiv način ukazali da su migrante prevozili okrivljeni VV i AA jer ne postoje fotografije lica mesta, ni svedoci koji su videli da primaju migrante u vozilo i da ih prevoze, a takođe se osporava i kredibilitet svedoka GG koji je svedočio u ovom postupku i ukazuje na nepravilno utvrđenu imovinsku korist.

Napred iznetim navodima branilac suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, koja povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja označene povrede branilac ne navodi u čemu se označena povreda ogleda.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, pa je shodno tome Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj. Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković