U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Stanislava Dukića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu K. 18/24 od 29.11.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-33/25 od 13.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Stanislava Dukića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu K. 18/24 od 29.11.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-33/25 od 13.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu K. 18/24 od 29.11.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, kako je bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-33/25 od 13.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Kraljevu K. 18/24 od 29.11.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Stanislav Dukić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju obrazlaže navodima da je povređen krivični zakon, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, obzirom da se radnje okrivljenog AA smatraju držanjem, a ne nošenjem oružja kako to tvrdi javni tužilac, te da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 348. stav 4. KZ, navodeći da se u radnjama okrivljenog eventualno mogu naći elementi krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ. U vezi sa iznetim branilac se poziva na odluku Vrhovnog kasacionog suda Kzz 83/2011 od 07.12.2011. godine i citira i deo iste odluke. Dalje se navodi da je prvostepeni sud okrivljenog AA oglasio krivim zbog toga što je postupio protivno članu 20. u vezi člana 4. stav 1. tačka 2) Zakona o oružju i municiji, a među strankama je nesporno da je on predmetnu municiju pronašao na „čeki“ u Žičkoj šumi, pa ako je sa njom učinio bilo šta protivzakonito to je moglo da bude protivno članu 30. stav 1. Zakona o oružju i municiji koji propisuje način na koji se postupa sa pronađenim oružjem i municijom. U izreci presude se kao radnja izvršenja krivičnog dela navodi nošenje oružja odnosno municije, ali se navodi da je okrivljeni to učinio protivno članu 20. u vezi člana 4. stav 1. tačka 2) Zakona o oružju i municiji koji propisuje uslove po kojima je dozvljeno nabavljanje municije, što predstavlja direktnu protivrečnost u izreci presude. Sud je dakle utvrdio da je okrivljeni sporne metke pronašao, ali na tu činjenicu nije primenio član 30. stav 1. Zakona o oružju i municiji, već je primenio član 20. u vezi člana 4. stav 1. tačka 2) istog Zakona, iako to ne odgovara činjenicama koje su utvrđene u toku postupka..

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ čini onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, dok je u stavu 4. istog člana propisano da ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. i 2. tog člana kazni će se zatvorom od 2 do 12 godina.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom okrivljeni je oglašen krivim da je neovlašćeno nosio municiju tako što je protivno članu 20. u vezi člana 4. stav 1. tačka 2) Zakona o oružju u municiji u Čibukovcu u neposrednoj blizini benzinske stanice „NIS“ neovlašćeno, bez izdate isprave o oružju nadležnih organa nosio 12 metaka kalibra 8h57mm u jednoj crnoj kesi u levom džepu od jakne, koju je nosio na sebi u putničkom motornom vozilu kojim je upravljao iz smera Raške ka Kraljevu, a koju municiju su policijski službenici PU Kraljevo pronašli i uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i oduzeli od okrivljenog, koji je bio pri tome u uračunljivom stanju, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Kako iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude proizlaze sva objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni i oglašen krivim, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani imajući u vidu da je okrivljeni spornu municiju – metke držao u levom džepu od jakne koju je nosio na sebi prilikom upravljanja putničkog motornog vozila iz smera Raške ka Kraljevu, a koja municija je kasnije pronađena od strane ovlašćenih službenih lica, što definitivno predstavlja radnju neovlašćenog nošenja municije imajući u vidu da je navedena municija okrivljenom bila na dohvat ruke i lako dostupna. Ujedno Vrhovni sud ukazuje da se kao kriterijum za određivanje pojma nošenja, uzima da li je oružje učiniocu bilo na dohvat ruke i lako dostupno u kratkom vremenskom periodu, a što je u konkretnom slučaju bilo. Imajući u vidu navedeno, nesporno je da je okrivljeni spornu municiju neovlašćeno nosio.

Pored iznetog, krivično delo iz člana 348. KZ nema blanketni karakter, te bi navodi zahteva kojima se ukazuje da je u konretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 30. Zakona o oružju i municiji, a ne odredbu člana 20. Zakona o oružju i municiji, predstavljali povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, a iz kojih razloga ista nije ni bila predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje da je imao u vidu odluku Vrhovnog kasacionog suda Kzz 83/2011 od 07.12.2011. godine na koju se branilac poziva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti čiji deo i citira u istom, ali nalazi da navedena odluka nije od uticaja na drugačije odlučivanje u ovom predmetu, obzirom da nije isto činjenično stanje niti ista krivičnoprocesna situacija, prevashodno iz razloga što je u odluci Kzz 83/2011 od 07.12.2011. godine postojalo saizvršilaštvo i prethodni dogovor dvojice okrivljenih u pogledu radnje izvršenja.

Shodno iznetom, a kako su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni sud, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković