.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 775/2016
28.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića i Radmile Dragičević-Dičić, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Z.Đ., zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požegi K 5/2016 od 23.03.2016. godine i Višeg suda u Užicu Kž1 54/16 od 20.05.2016. godine, u sednici veća održanoj 28.06.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Z.Đ., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požegi K 5/2016 od 23.03.2016. godine i Višeg suda u Užicu Kž1 54/16 od 20.05.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požegi K 5/2016 od 23.03.2016. godine okrivljeni Z.Đ. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, te je obavezan da sudu naknadi troškove paušala, kao u izreci presude, dok je oštećeni N.F. na osnovu člana 258. stav 4. ZKP upućen na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 54/16 od 20.05.2016. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba okrivljenog Z.Đ. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požegi K 5/2016 od 23.03.2016. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni Z.Đ., u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud prvostepenu presudu ukine i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje ili da istu preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. i 487. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Z.Đ. je nedozvoljen.
Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom člana 483. stav 3. ZKP propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu napred navedeno, te okolnosti da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti potpisao lično okrivljeni, da je zahtev pisao okrivljeni u prvom licu jednine: „prvostepenom presudom oglašen sam krivim...“, na šta po zakonu nema ovlašćenje, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev okrivljenog Z.Đ. nedozvoljen.
Okolnost da se u levom gornjem uglu zahteva nalazi pečat advokata M.Š., ne ukazuje da je zahtev okrivljenog podnet preko branioca, s`obzirom na to da zahtev za zaštitu zakonitosti treba da bude sačinjen i potpisan od strane branioca okrivljenog.
Ovo posebno kada se ima u vidu odredba člana 483. stav 3. ZKP, kojom je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca, a čiji je smisao u tome da je potrebno da pred najvišim sudom u Republici Srbiji u postupku u kojem se raspravlja o povredi zakona, okrivljeni bude zastupan od strane pravno kvalifikovanog lica, što podrazumeva i to da branilac okrivljenog sačini zahtev za zaštitu zakonitosti, a ne da nadležnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti dostavlja sam okrivljeni koji ga je lično napisao i potpisao, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev podnet od neovlašćenog lica te ga ocenjuje kao nedozvoljen.
Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
