Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljene AA, advokat Lidija Petrović zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP i iz člana 438. i 441. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i pobijane odluke preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe da je izvršila predmetno krivično delo ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju nema protivpravnosti ni direktog umišljaja kod okrivljene, pa samim tim ni krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom, posebno u situaciji kada su radnje okrivljene preduzete u najboljem interesu deteta, dok se kontakt između deteta i oca nije odvijao isključivo po modelu utvrđenom u presudi već po međusobnom dogovoru, a otac je pri tome bio upoznat sa činjenicom da okrivljena planira odlazak u Austriju sa detetom.

Izneti navodi zahteva nisu osnovani.

Odredbom člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.94/16), propisano je da će se onaj ko onemogućava izvršenje odluke nadležnog organa kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili drugim srodnikom, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom od dve godine.

Po nalaženju ovoga suda činjenični opis predmetnog krivičnog dela dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika, i to kako one koje se odnose na radnju izvršenja krivičnog dela tako i one koje se tiču subjektivnog odnosa okrivljene prema izvršenom delu.

U izreci prvostepene presude navedeno je da okrivljena u uračunljivom stanju i sa direktim umišljajem onemogućava izvršenje odluke nadležnog organa - pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Negotinu – Sudske jedinice u Kladovu I5 P2 328/18 od 14.01.2019. godine, kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem.... na taj način što je marta meseca 2021. godine zajedno sa maloletnim VV otputovala iz Republike Srbije u Republiku Austriju i uskratila ocu da u vremenskom periodu od marta meseca pa do juna meseca 2021. godine provede vreme sa svojim detetom, pri čemu se okrivljena zajedno sa detetom i danas nalazi u Austriji, a bila je svesna da postupa protivno utvrđenom modelu viđanja maloletnog deteta i oca odnosno da onemogućava izvršenje pravnosnažne i izvršne odluke nadležnog organa...pa je to i htela i bila je svesna zabranjenosti svog dela. Na ovaj način su jasno određena sva obeležja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika, propisana u zakonskom opisu bića krivičnog dela, a iz kojih obeležja proizlazi da je ponašanje okrivljene protivpravno.

Zbog svega navedenog, neosnovano branilac okrivljene ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a navodi branioca okrivljene da je u konkretnom slučaju isključena protivpravnost dela i da okrivljena krivično delo nije izvršila sa direktnim umišljajem nisu od uticaja na postojanje navedene povrede zakona, jer branilac iste zasniva na sopstvenoj oceni utvrđenih činjenica iz kojih izvodi svoje pravne zaključke, drugačije od onih koji su dati u nižestepenim presudama.

U obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva, navode se i obrazlažu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP. Pored toga, branilac u zahtevu navodi da je i odlukom o kazni od strane nižestepenih sudova povređen zakon u smislu člana 441. ZKP iz čega proizilazi da branilac kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP. Ostalim navodima zahteva branilac osporava činjenična utvrđenja suda i ocenu izvedenih dokaza i iznosi sopstvene zaključke u pogledu toga da li će plaćanjem troškova krivičnog postupka na koje je obavezana okrivljena, biti dovedena u pitanje egzistencija maloletnog deteta, što sve predstavlja povredu člana 440. ZKP.

Međutim, kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povrede članova 440. i 441. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Pored ovoga, branilac okrivljene, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, te povredu zakona iz člana 438. ZKP, koju ne opredeljuje navođenjem konkretnog stava odnosno tačke te odredbe, obzirom da neke od njih takođe predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se istaknute povrede konkretno sastoje pa kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ovih povreda, takođe nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić