U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva krivična dela neovlašćeno organizovanje igara na sreću iz člana 352. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Miodraga Terzića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 2K br. 332/18 od 12.02.2019. godine i Višeg suda u Šapcu 3Kž1 br. 99/19 od 09.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11. septembra 2019. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miodraga Terzića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 2K br. 332/18 od 12.02.2019. godine i Višeg suda u Šapcu 3Kž1 br. 99/19 od 09.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici 2K br. 332/18 od 12.02.2019. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja dva krivična dela neovlašćeno organizovanje igara na sreću u sticaju iz člana 352. stav 1. KZ, pa pošto su mu prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po tri meseca za svako od izvršenih krivičnih dela, okrivljenom je na osnovu odredaba članova 64, 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od pet meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko u roku proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Istom presudom, na osnovu člana 352. stav 3. KZ od okrivljenog su oduzeta sredstva namenjena i upotrebljena za izvršenje krivičnog dela, i to sedam poker aparata bliže opisanih u izreci prvostepene presude, računar i dva monitora za tombolu i sportsku kladionicu, a na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 7.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Šapcu 3Kž1 br. 99/19 od 09.04.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Loznici i branioca okrivljenog AA – advokata Miodraga Terzića, a presuda Osnovnog suda u Loznici 2K br. 332/18 od 12.02.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Miodrag Terzić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog izvršenja predmetnih krivičnih dela „prvenstveno iz iskaza svedoka BB“, koji je bio saokrivljeni sa AA u istom predmetu i u istom krivičnom postupku, te u odnosu na kog je kasnije krivični postupak razdvojen i pravnosnažno okončan. Prema stavu branioca, imajući u vidu da je BB u svojstvu okrivljenog već dao iskaz pred OJT u Loznici, to kao saoptuženi prema kome je postupak razdvojen i pravnosnažno okončan, nije mogao biti saslušavan niti se mogao suočiti sa okrivljenim AA na glavnom pretresu, već je upoznavanje sa sadržinom njegovog iskaza moralo biti obavljeno isključivo shodno članu 406. stav 1. tačka 5) ZKP, te je prema tome pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne može zasnivati.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, iz spisa predmeta utvrđuje se da je rešenjem Osnovnog javnog tužioca Kt br. 448 i 502/16 i Keo br. 193/16 od 15.12.2016. godine odbačena krivična prijava PS Mali Zvornik Ku br. 6024/16 od 28.03.2016. godine, podneta protiv BB zbog krivičnog dela neovlašćeno organizovanje igara na sreću iz člana 352. stav 1. KZ, na osnovu oportuniteta, shodno odredbi člana 283. stav 3. ZKP. Iz spisa predmeta se utvrđuje i da je Osnovni javni tužilac u Loznici protiv okrivljenog AA optužni predlog podneo dana 25.05.2017. godine, zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio tri krivična dela neovlašćeno organizovanje igara na sreću iz člana 352. stav 2. KZ.

Imajući u vidu činjenicu da je optužni predlog protiv okrivljenog AA podnet dana 26.05.2017. godine, te da je šest meseci ranije protiv BB krivična prijava odbačena (15.12.2016. godine), to je očigledno da BB u postupku koji se vodio protiv okrivljenog AA nije ni imao svojstvo saoptuženog, jer prema njemu nije ni pokrenut krivični postupak. Stoga nije bilo smetnji da se BB na glavnom pretresu sasluša u svojstvu svedoka, i shodno tome njegov iskaz dat na glavnom pretresu, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu odredbe člana 438. stav 2.tačka 1) ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud doneo je odluku kao u izreci presude, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                           Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić