Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1181/23 od 25.01.2024. godine usvojena je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 572/22 od 15.06.2023. godine, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljene Jovana Radosavljevića i Dragana Vukićevića zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivima, osudio na kazne zatvora u trajanju od po 5 (pet) godina, u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru i to okrivljenom Jovanu Radosavljeviću u periodu od 15.06.2022. godine do 16.06.2023. godine, a okrivljenom Draganu Vukićeviću u periodu od 04.07.2022. godine do 16.06.2023. godine, dok su žalbe branilaca okrivljenog Jovana Radosavljevića, advokata Zdenka Tomanovića, advokata Marka Draškovića, advokata Nemanje Govedarice i advokata Nikole Ristovića i žalba branioca okrivljenog Dragana Vukićevića, advokata Miloša Malidžana, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Jovana Radosavljevića, advokati Nemanja Govedarica i advokati Marko Drašković i Zdenko Tomanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva advokata Marka Draškovića i Zdenka Tomanovića proizlazi i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podnete zahteve, preinači pobijane presude i utvrdi postojanje povrede zakona, te donese oslobađajuću presudu ili okrivljenom izrekne znatno blažu kaznu ili ukine pobijane presude i vrati predmet na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu, kao i da na osnovu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioce o sednici veća Vrhovnog suda.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Branioci okrivljenog Jovana Radosavljevića, advokat Nemanja Govedarica i advokati Marko Drašković i Zdenko Tomanović zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Prema navodima zahteva advokata Nemanje Govedarice u donošenju pobijane drugostepene presude učestvovale su sudija Nada Hadži Perić, kao predsednik veća i sudije Dragan Ćesarović i Zoran Đorđević, kao članovi veća, koji su morali biti izuzeti od sudijske dužnosti jer su u istom krivičnom postupku odlučivali o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom i to svo troje u rešenju Kž2 830/23 od 13.04.2023. godine, a sudija Zoran Đorđević i u rešenju Kž2 2564/22 od 24.11.2022. godine. Odlučujući u navedenim rešenjima o žalbama izjavljenim na rešenja o produženju pritvora, sudije Nada Hadži Perić, Dragan Ćesarović i Zoran Đorđević su formirale predubeđenje, koje je takvog kvaliteta i značaja da je učešće tih sudija u donošenju meritorne odluke u istom krivičnom postupku determinisano upravo njihovim prethodnim odlučivanjima o pritvoru. Postojanje takve vrste predubeđenja, prema navodima zahteva, proizlazi iz razloga rešenja Kž2 2564/22 od 24.11.2022. godine u kome je navedeno da su okr. Dragan Vukićević i okr.Jovan Radosavljević osnovano sumnjivi da su izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret, ali i ostalih navoda, jer su navedene sudije zauzele jasan stav da je produženje pritvora prema okrivljenom Jovanu Radosavljeviću opravdano. S tim u vezi, branilac u zahtevu ukazuje na odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 37. stav 1. tačka 4) i stav 2. ZKP i stavove izražene u odluci Evropskog suda za ljudska prava (Micallef v. Malta 2009 i Stoimenovikj v. North Macedonia, 2021.).

Iste navode ističu u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okr. Jovana Radosavljevića, advokati Marko Drašković i Zdenko Tomanović, da su u donošenju pobijane drugostepene presude učestvovale sudija Nada Hadži Perić, kao predsednik veća i sudije Dragan Ćesarović i Zoran Đorđević, kao članovi veća, koji su morali biti izuzeti od sudijske dužnosti, jer su u istom krivičnom postupku odlučivali o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom i to svo troje u rešenju Kž2 830/23 od 13.04.2023. godine, sudije Dragan Ćesarović i Zoran Đorđević u rešenju Kž2 2064/22 od 28.09.2022. godine, a sudija Zoran Đorđević i u rešenju Kž2 2564/22 od 24.11.2022. godine i sudija Dragan Ćesarović u rešenju Kž2 2456/22 od 10.11.2022. godine. Odlučujući u navedenim rešenjima o žalbama izjavljenim na rešenja o produženju pritvora, sudije Nada Hadži Perić, Dragan Ćesarović i Zoran Đorđević su formirale predubeđenje, koje je takvog kvaliteta i značaja da je učešće tih sudija u donošenju meritorne odluke u istom krivičnom postupku determinisano upravo njihovim prethodnim odlučivanjima o pritvoru. Postojanje takve vrste predubeđenja, prema navodima zahteva, proizlazi iz razloga rešenja o produženju pritvora u kojima su navedene sudije iznele stav o krivici okrivljenog, sa tako visokim stepenom jasnoće da je dovedena u pitanje njihova nepristrasnost prilikom meritornog odlučivanja i to prilikom obrazlaganja postojanja osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo. S tim u vezi, branilac u zahtevu ukazuje na odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije o nezavisnom i nepristrasnom sudu, člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP i stavove izražene u odluci Evropskog suda za ljudska prava (Haushildt protiv Danske) i drugim odlukama.

Vrhovni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Jovana Radosavljevića, advokata Nemanje Govedarice i advokata Marka Draškovića i Zdenka Tomanovića u pogledu povrede odredabe iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog, što proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, opravdava strah da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je važno je opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte – Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33).

Iz navedenog proizlazi da, po pravilu, učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju, učestvovanje sudija Nade Hadži Perić, Dragana Ćesarovića i Zorana Đorđevića u odlučivanju o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora, po oceni ovog suda, nije takvog kvaliteta da bi dovelo u pitanje nepristrasnost ovih sudija u odnosu na njihovo kasnije odlučivanje u istom predmetu o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude.

Iz spisa predmeta proizilazi da se veće Apelacionog suda u Beogradu, u čijem sastavu su bili sudija Nada Hadži Perić, Dragan Ćesarović i Zoran Đorđević prilikom odlučivanja o izjavljenim žalbama branilaca okrivljenog Jovana Radosavljevića, u rešenju Kž2 830/23 od 13.04.2023. godine, odnosno sudije Dragan Ćesarović i Zoran Đorđević u rešenju Kž2 2064/22 od 28.09.2022. godine, a sudija Zoran Đorđević i u rešenju Kž2 2564/22 od 24.11.2022. godine i sudije Dragana Ćesarovića u rešenju Kž2 2456/22 od 10.11.2022. godine, nije bavilo ni opravdanom sumnjom niti ocenom dokaza, već razlozima za pritvor iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pa se njihovo učestvovanje u donošenju navedenih rešenja, ne može poistovetiti sa učestvovanjem u veću koje odlučuje o potvrđivanju optužnice u smislu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP zbog koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti.

Prema tome, Vrhovni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, učestvovanje sudija Nade Hadži Perić, Dragana Ćesarovića i Zorana Đorđevića u ranijoj fazi postupka, ne dovodi u pitanje pretpostavku njihove nepristrasnosti prilikom donošenja odluke o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, zbog čega pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Jovana Radosavljevića, advokata Nemanje Govedarice i advokata Marka Draškovića i Zdenka Tomanovića.

Osim toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Jovana Radosavljevića, advokat Nemanja Govedarica, navodi i sumnju u nepristrasnost sudija prilikom postupanja u ovom krivičnom predmetu, na koji način ukazuje na povredu člana 37. stav 2. ZKP, a koja povreda ne predstavlja obavezan razlog za izuzeće u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a sama za sebe ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu citirane odredbe člana 485 stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda nije upuštao.

Branioci okrivljenog Jovana Radosavljevića, advokati Marko Drašković i Zdenko Tomanović u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti, iako numerički ne označavaju, ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, navodima da u izreci presude nije opisana radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, odnosno da nije utvrđeno da je opojna droga držana radi dalje prodaje, da ne postoje subjektivni elementi krivičnog dela, odnosno umišljaj, kao i namera da opojnu drogu drži radi prodaje, te da u izreci presude nije opisano ni saizvršilaštvo u smislu člana 33. KZ.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda su neosnovani.

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga, kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga, a učinilac mora postupati neovlašćeno.

Saizvršilaštvo u smislu odredbe člana 33. Krivičnog zakonika postoji ukoliko više lica, učestvovanjem u radnji izvršenja, sa umišljajem ili iz nehata, zajednički izvrše krivično delo, ili ukoliko ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.

U izreci prvostepene presude K 572/22 od 15.06.2023. godine navedeno je da su okrivljeni Jovan Radosavljević i Dragan Vukićević u vreme i na mestu opisanom u izreci, sa umišljajem zajednički neovlašćeno radi prodaje držali susptance koje su proglašene za opojne droge: cannabis (konoplju) koja sadrži psihoaktivnu kontrolisanu supstancu THC (tetrahidrokanabinol) u masenom udelu većem od 0,3%, ukupne neto mase 4.040,27 g i ketamin ukupne neto mase 1.049,09 g, a koje supstance cannabis, ketamin i tetrahidrokanabinol su proglašene za opojne droge i nalaze se na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci ( „Službeni glasnik RS“ broj 70/21 od 13.07.2021. godine), pri čemu su mogli da shvate značaj svog dela i upravljaju svojim postupcima, svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje i svesni da je delo zabranjeno, tako što su u stanu u kojem živi okr. Jovan Radosavljević zajedno držali kanabis i ketamin namenjen prodaji, koji su zajedno pripremali za dalju prodaju i drogu stavili u putni kofer plave boje, gde su, zajedno sa praznim kesama držali i šesnaest providnih kesa sa kanabisom srednje neto mase 246, 34 g i ukupne neto mase 3941.44 g i dve providne kese sa ketaminom ukupne neto mase 995.11 g, dok su u jednoj sobi u fioci radnog stola držali u jednoj providnoj kesi kanabis, ukupne neto mase 96,80 g u drugoj beloj providnoj kesi ketamin, ukupne neto mase 53,98 g u kojoj fioci su stavljali novac od prodaje opojne droge, kao i u fioku komode, koji je pronađen u ukupnom iznosu od 106.850,00 dinara i 400 evra, dok su na stolu u dnevnoj sobi držali četiri teleskopske palice, dve radio stanice, dron, više mobilnih telefona, a na stolici pored stola providnu kesu sa kanabisom, neto mase 2.03 g, a dana 15.06.2022.godine prilikom pretresa stana okr. Radosavljevića je kofer izbacio kroz balkonska vrata terase na travnatu površinu i iz koga su ispale kese sa drogom, dok su ostala droga, novac i predmeti pronađeni u stanu prilikom pretresa.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju Vrhovnog suda iz izreke prvostepene presude koja je preinačena drugostepenom presudom samo u pogledu krivične sankcije, dok je pravna kvalifikacija ostala ista, jasno proizlazi svi bitni i to kako objektivni (neovlašćeno radi prodaje držali supstance koje su proglašene za opojne droge, u stanu u kojem živi okr. Jovan Radosavljević, koje supstance su zajedno pripremali za dalju prodaju) tako i subjektivni elementi (uračunljivost, umišljaj i svest o zabranjenosti krivičnog dela) krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Jovana Radosavljevića, advokata Marka Draškovića i Zdenka Tomanovića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Po oceni Vrhovnog suda, preduzimanje međusobno povezanih radnji opisanih u izreci presude, jasno pokazuje da je između okrivljenih postojala saglasnost i dogovor da delo vrše zajedno i da su svesni da aktivno učestvuju u izvršenju radnji krivičnog dela sa drugim licima.

Kako, su izrekom pravnosnažne presude opisane radnje svakog od dvojice okrivljenih, odnosno postupanje u saizvršilaštvu to je sud pravilno primenio odredbe člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i okrivljenog Jovana Radosavljevića oglasio krivim za navedeno delo, pa Vrhovni sud nalazi da donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda nije povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, a na šta se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog advokata Marka Draškovića i Zdenka Tomanovića.

Pored toga, branioci okrivljenog Jovana Radosavljevića, advokati Nemanja Govedarica i advokati Marko Drašković i Zdenko Tomanović u zahtevu za zaštitu zakonitosti numerišu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali istaknutu povredu obrazlažu činjeničnim navodima u pogledu visine oduzete imovinske koristi, te porekla novca i izvora prihoda okrivljenog, te motiva okrivljenog za izvršenje krivičnog dela, te daju sopstvene zaključke u pogledu porekla novca, na koji način ukazuju na povredu člana 440. ZKP i povredu člana 16. stav 5. ZKP.

Takođe, branioci numerišu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali istu obrazlažu navodima da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, te ističu okolnosti koje su od značaja prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, u smislu člana 54. KZ, kao i člana 55. KZ, odnosno ističu činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja (olakšavajući i otežavajuće okolnosti), na koji način branioci u zahtevu ističu povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, kako povrede zakona iz člana 440. ZKP, člana 16. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kao ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahteve odbio kao neosnovane.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković