Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Prema navodima zahteva, nižestepeni sudovi nisu na pravilan način cenili činjenicu da je kod okrivljenog veštačenjem utvrđena laka duševna zaostalost koja, u konkretnom slučaju, podrazumeva da je duševni razvoj okrivljenog na nivou deteta uzrasta od 9-12 godina. Pogrešno je utvrđeno da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem obzirom da svi izvedeni dokazi ukazuju da kod okrivljenog nije mogla postojati svest o izvršenju krivičnog dela i njegovim posledicama. Nije dokazana namera okrivljenog da oštećenog liši života pa su stoga radnje okrivljenog, prema navodima zahteva, eventualno mogle biti kvalifikovane samo kao krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ. Pored lake duševne zaostalosti, koja nije podložna korekciji, nižestepeni sudovi su prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji morali da uzmu u obzir i medicinsku dokumentaciju okrivljenog, iskaz oštećenog, a posebno majke okrivljenog iz kojih proizilazi da zdravstveni problemi okrivljenog datiraju od ranije, da okrivljeni nije redovno uzimao propisanu terapiju i da je oštećeni izjavio da je sam povredio glavu i da se daljeg sleda događaja ne seća, što je prvostepeni sud morao da prihvati kao istinitu izjavu. U vezi sa iznetim u zahtevu se navodi i da se sudski veštaci nisu izjasnili da li je okrivljeni u stanju da izdržava višegodišnju kaznu zatvora, kakve bi bile njene posledice po zdravlje okrivljenog i koja bi bila svrha njegovog zatvaranja.

Polemišući na iznet način sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim pravnosnažnim presudama, ocenom dokaza i zaključaka, koji su suprotni oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac okrivljenog po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zapravo ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP što ne predstavlja dozvoljen razlog u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mladena Stefanovića, advokata Nebojše Mikovića, odbacio kao nedozvoljen i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić