Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu KV-2307/15 od 24.12.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Ž.V. - advokata N.K. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.832/2015 od 02.12.2015. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Ž.V. - advokat N.K., zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) i člana 266. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.832/2015 od 02.12.2015. godine i KV- 2307/15 od 24.12.2015. godine i braniocu dosudi troškove krivičnog postupka na ime odbrane okrivljenog sa umanjenjem od 50%, u ukupnom iznosu od 63.750,00 dinara, a koji iznos će se braniocu isplatiti iz budžetskih sredstava Osnovnog suda u Novom Sadu ili da navedena rešenja ukine i predmet vrati Osnovnom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Ž.V. - advokata N.K., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP je propisano da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Kako su shodno citiranoj zakonskoj odredbi prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, to dakle branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, te je saglasno tome ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog, a nije ovlašćen da zahtev podnosi u svoju korist.

U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva advokat N.K. je rešenjem MUP- a RS DP PU Novi Sad od 05.04.2014. godine, na osnovu člana 74. tačka 2) ZKP, postavljen za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom Ž.V. u predistražnom postupku koji se protiv okrivljenog vodio zbog krivičnog dela razbojnička krađa iz člana 205. stav 1. KZ za koje je propisana kazna zatvora od jedne do deset godina. Odbrana po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 74. tačka 2) ZKP, moguća je za ceo tok krivičnog postupka i to od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka. Nakon sprovedene istrage i podnošenja protiv okrivljenog optužnog predloga od strane Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu KTI-135/14 od 19.05.2015. godine zbog krivičnog dela prinuda iz člana 135. stav 1 KZ za koje je propisana kazna zatvora do tri godine, sud je na glavnom pretresu održanom dana 15.07.2015. godine rešenjem razrešio branioca okrivljenog po službenoj dužnosti, obzirom da odbrana više nije obavezna, a advokat N.K. je potom podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka.

Navedenim prvostepenim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu dosuđeni su troškovi krivičnog postupka braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog Ž.V. u ukupnom iznosu od 9.000,00 dinara, dok je odbijen kao neosnovan zahtev branioca preko dosuđenog iznosa, a za iznos od 63.750,00 dinara. Drugostepenim rešenjem odbijena kao neosnovana žalba ovog branioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Ž.V. - advokat N.K. je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo jer je po njegovom mišljenju pravnosnažnim pobijanim rešenjima povređen zakon iz razloga što mu kao braniocu po službenoj dužnosti nisu priznati svi troškovi koje je imao i koje je zahtevom za naknadu troškova krivičnog postupka tražio, pri čemu branilac u zahtevu ne ukazuje ni jednom rečju na koji način je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog.

Dakle, imajući u vidu da je branilac okrivljenog po službenoj dužnosti zahtev za zaštitu zakonitosti podneo u svoje ime i zbog povreda zakona učinjenih na svoju štetu, a na šta po zakonu nije ovlašćen u smislu napred citiranih zakonskih odredbi, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog po službenoj dužnosti u konkretnom slučaju nije ovlašćeno lice za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u svoju korist, već isključivo u korist okrivljenog, pa je stoga ovaj sud navedeni zahtev ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, ocenivši da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi članova 483. i 71. tačka 5) ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.