Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 179/18 od 06.03.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Trsteniku, i branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Mršovića, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Trsteniku 2K br. 86/16 od 18.10.2017. godine (ispravljene rešenjem toga suda 2K br. 86/16 od 24.11.2017. godine) i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 179/18 od 06.03.2018. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Mršović, zbog kako to u obrazloženju podnetog zahteva navodi povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1), bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i povrede člana 37. stav 2. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine u celosti ili delimično i prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje ali pred potpuno izmenjenim većem ili pak da iste u celini ili delimično, preinači.

Vrhovni kasacioni sud je shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog nalazeći da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Mršovića, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi člana 37. stav 2. ZKP nije osnovan, dok je isti zahtev u preostalom delu, nedozvoljen.

Obrazlažući istaknutu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni postupak pred Osnovnim sudom u Trsteniku vodila sudija Violeta Milosavljević, koja je morala biti izuzeta imajući u vidu da je ... sudije Violete Milosavljević, GG, bio zaposlen kod okrivljenog AA i to od dana 01.03.2016. godine u preduzeću „DD“ čiji je vlasnik i direktor okrivljeni sa kojim je 13.05.2016. godine okrivljeni potpisao Sporazum o prestanku radnog odnosa, kojim je otkazan ugovor o radu, a što je prema navodima zahteva okolnost koja izaziva sumnju u nepristrasnost navedene sudije.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ukoliko je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti, dakle, ukoliko je reč o postojanju nekog razloga za izuzeće predviđenih u članu 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, a ne o postojanju okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost, što bi eventualno mogao biti razlog za izuzeće sudije, odnosno sudije porotnika od sudijske dužnosti u smislu člana 37. stav 2. ZKP.

Kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je učestvovanjem sudije Vesne Milosavljević u donošenju odluke Osnovnog suda u Trsteniku, prekršen princip nepristrasnosti, čime praktično ukazuje na razlog za izuzeće iz člana 37. stav 2. ZKP, a ne na razloge propisane članom 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbijen kao neosnovan a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i ocenom izvedenih dokaza u pravnosnažnim presudama, navodima da su i prvostepeni i drugostepeni sud morali pažljivije da cene iskaze oštećenih - svedoka BB, VV i svedoka ĐĐ, koji su po stavu branioca imali lični interes da okrivljeni po svaku cenu bude oglašen krivim i osuđen.

Međutim, kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni u smislu odredbe člana 71. tačka 5) ZKP, takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4) ZKP, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Kako branilac okrivljenog ovim navodima u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka (pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza) saglasno članu 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u tom delu odbacio kao nedozvoljen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić