Istom presudom, na osnovu člana 91. i 92. Krivičnog zakonika, odlučeno je da se od okrivljenih AA i BB oduzima imovinska korist pribavljena krivičnim delom, tako što su okrivljeni obavezani da u korist budžeta Republike Srbije solidarno plate ukupan iznos od 13.746.000,00 dinara u roku od 6 meseci od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 9/19 od 07.05.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 705/18 od 21.11.2018. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog AA, advokat Grba Božidar, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, 438. stav 2. ZKP u vezi člana 124. ZKP i povrede člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, usvoji podneti zahtev i preinači pobijane odluke i okrivljenog oslobodi od optužbe.

-branioci okrivljenog BB, advokati Goran Petronijević i Marko Peković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i 441. stav 3. ZKP i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i 438. stav 1. tačka 4) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane odluke i donese presudu kojom će okrivljene osloboditi od optužbe, s obzirom da delo za koje su optuženi po zakonu nije krivično delo ili da donese odbijajuću presudu ukoliko nađe da okrivljeni nisu sa većinskim udelima i to zbog zastarelosti krivičnog gonjenja – član 422. tačka 3) ZKP ili da ukine pobijane odluke i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Grba Božidara i branilaca okrivljenog BB, advokata Gorana Petronijevića i Marka Pekovića, su osnovani.

U zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, pored ostalog navodi se da je sudija Dušan Vojnović, bio predsednik veća Apelacionog suda u Novom Sadu, kao suda trećeg stepena, koje je donelo presudu Kž3 9/19 od 07.05.2019. godine (potvrđena drugostepena osuđujuća), pri čemu je u istom predmetu postupao kao sudija-član veća istog suda koje je donelo rešenje Kž1 756/17 od 30.11.2017. godine, kojim je usvajanjem žalbe javnog tužioca VJT u Somboru, prvi put ukinuta oslobađajuća presuda Višeg suda u Somboru K 4/15 od 13.04.2017. godine. Prema stavu odbrane učestvovanje sudije Vojnovića kao sudije u drugostepenom postupku apsolutno isključuje mogućnost postupanja prilikom donošenja odluke suda trećeg stepena.

Iz napred navedenog, branilac okrivljenog AA, advokat Grba Božidar, ističe povredu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, i time zapravo ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koju povredu u podnetom zahtevu ističu i branioci okrivljenog BB.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, Vrhovni kasacioni sud, ocenjuje osnovanim.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je sudija Dušan Vojnović, u postupku koji je vođen protiv okrivljenih AA i BB, kao član veća učestvovao u donošenju rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 756/17 od 30.11.2017. godine, kojim je usvajanjem žalbe javnog tužioca VJT u Somboru, ukinuta presuda Višeg suda u Somboru K 4/15 od 13.04.2017. godine, kojom su okrivljeni AA i BB, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Razlog za ukidanje prvostepene presude bila je potreba za ponovnom i valjanom ocenom dokaza.

Iz spisa predmeta se dalje utvrđuje da su u ponovljenom postupku presudom Višeg suda u Somboru K 61/17 od 20.04.2018. godine, okrivljeni AA i BB, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, koja presuda je usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Somboru preinačena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 705/18 od 21.11.2018. godine, tako što su okrivljeni AA i BB, oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osuđeni na kaznu zatvora u trajanju od po dve godine.

Dalje, se iz spisa predmeta utvrđuje da je Apelacioni sud u Novom Sadu u trećem stepenu, u veću kojim je predsedavao sudija Dušan Vojnović doneo presudu Kž3 9/19 od 07.05.2019. godine kojom su odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB i drugostepena (osuđujuća) presuda, potvrđena.

Iz napred iznetog, utvrđuje se da je sudija Dušan Vojnović postupao u dva stepena, tj. u donošenju odluke drugostepenog suda i potom u veću koje je donelo odluku u trećem stepenu u jednom i jedinstvenom postupku.

Prilikom odlučivanja u drugostepenom postupku, a po žalbi izjavljenoj protiv prve prvostepene (oslobađajuće) presude, donete u ovom krivičnom postupku, sudija Dušan Vojnović, kao član veća je bio upoznat sa celokupnim spisima predmeta, što znači i sa predmetom optužbe, pa je to veće, rešenjem ukinulo prvostepenu oslobađajuću presudu (koja je doneta sa ocenom prvostepenog suda da nije dokazano izvršenje dela), sa obrazloženjem da dokazi „nisu adekvatno cenjeni“ i sa nalogom i davanjem uputstava za ponovnu ocenu dokaznog materijala, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u toj fazi postupka zauzet stav u pogledu zaključaka donetih u prvostepenoj oslobađajućoj presudi, da bi sud u drugom stepenu doneo osuđujuću presudu i potom u trećem stepenu jednoglasno potvrdio tu odluku u veću kojim je predsedavao sudija Dušan Vojnović.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da predmet odlučivanja pred sudom drugog stepena nije optužba u užem smislu reči, ali u ovom slučaju nalazi da sudija koji je bio član veća prilikom donošenja odluke kojom je ukinuta oslobađajuća presuda, ima predubeđenje u odnosu na predmet optužbe, koje je takvog kvaliteta i značaja da je učešće tog sudije, kao predsednika veća, u donošenju meritorne odluke u trećem stepenu, a kojom su odbijene žalbe branilaca okrivljenih, izjavljene na drugostepenu presudu, kojom su okrivljeni oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela za koje su optuženi i ta presuda potvrđena, okolnost za njegovo obavezno izuzeće.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvecije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

U vezi sa napred navedenim, a imajući u vidu i citirane odredbe člana 32. stav 1. Ustava RS i člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje su suštinski identične, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u cilju zaštite prava na pravično suđenje, što podrazumeva i pravo na nepristrasan i objektivan sud, neophodno isključiti situacije u postupku, koje bi dovele do određenog predubeđenja sudije o predmetu postupka, a što je i suština procesnih odredaba o obaveznom izuzeću sudije i drugih procesnih subjekata od postupanja u predmetu (član 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP).

Naime, nesporno je da je sudija u skladu sa svojom funkcijom i po zakonu, dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju objektivnost, jasna opredeljenost prema predmetu optužbe sudije koji je u konkretnom krivičnom postupku odlučivao po žalbi izjavljenoj protiv prve prvostepene (oslobađajuće) presude, takvog je stepena, da predstavlja okolnost zbog koje se taj sudija, treba izuzeti od sudijske dužnosti prilikom donošenja presude u trećem stepenu, iako ta procesna uloga nije izričito propisana odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, koja propisuje razloge za obavezno izuzeće.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u navedenoj situaciji, pri odlučivanju u trećem stepenu, postojao je razlog za obavezno izuzeće sudije Dušana Vojnovića, jer kako je napred navedeno razlozi ukidanja oslobađajuće presude nisu bili formalne prirode, koji da su takvi ne bi doticali meritum stvari, već se iz napred izloženog utvrđuje suprotno tj. da su sudska veća i u drugom i u trećem stepenu (sa učešćem sudije Dušana Vojnovića u oba stepena), razmatrala materijalno pravna pitanja odnosno upravo suštinu stvari.

Zbog toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, razmatranje i ocenjivanje suštine stvari, u dva stepena odlučivanja u jedinstvenom postupku predstavlja razlog za obavezno izuzeće shodno članu 37. stav 1. tačka 4) ZKP, bez obzira što ovakva procesna situacija nije izričito propisana tom odredbom.

Prema stavu Ustavnog suda, iznetom u odluci Už 4461/2010, zakonsku odredbu o obaveznom izuzeću (član 37. stav 1. tačka 4) ZKP), ne bi trebalo tumačiti na način da učešće sudije u donošenju bilo koje odluke nižeg suda u istom predmetu ima za posledicu njegovo izuzeće iz postupka po žalbi. U konkretnom slučaju, međutim imajući u vidu prirodu odluka u čijem donošenju je učestvovao sudija Dušan Vojnović, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, povređeno je i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako sudija Dušan Vojnović, u skladu sa napred navedenim, nije izuzet prilikom odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv druge drugostepene odluke u ovom krivičnom postupku, presudom donetom u trećem stepenu učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to osnovano zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, ukazuje.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, i u cilju otklanjanja povrede prava na pravično suđenje, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 9/19 od 07.05.2019. godine usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB i predmet vratio Apelacionom sudu u Novom Sadu, kao sudu trećeg stepena, na ponovni postupak i odlučivanje, da se otklanjanjem navedene povrede donese pravilna i zakonita odluka.

Imajući u vidu razloge ukidanja presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 9/19 od 07.05.2019. godine, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje ostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, nalazeći da su za sada bespredmetni.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić