Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da su pobijanim rešenjima učinjene povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku i to člana 15. stav 2, 16. stav 2. 4. i 5., 438. stav 2. tačka 2) i 440. ZKP. Takođe u zahtevu se ističe i da su pobijana rešenja doneta uz povredu Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i to člana 4, 14. i 78. tog zakona.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da je činjenično stanje u pobijanim rešenjima pogrešno i nepotpuno utvrđeno, dajući pritom sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koje su dali nižestepeni sudovi, te izvodeći zaključak da u konkretnom slučaju nema dokaza na osnovu kojih bi sud na pouzdan način mogao utvrditi da je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 203. stav 1. KZ koje mu je stavljeno na teret.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 15. stav 2, 16, stav 2,4. i 5. 438. stav 2. tačka 2) i 440. ZKP, kao i člana 4, 14. i 78. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga branilac okrivljenog u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi razloge zbog kojih smatra da je u pobijanim rešenjima, došlo do navedene povrede zakona, odnosno kako ne navodi nijedan razlog zbog čega smatra da je u konkretnom slučaju odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                              Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić