Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 211/22 od 17.05.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branilaca okrivljenih AA, BB i VV i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpo4 63/20 od 17.01.2022. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vučko Mirčić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Vučko Mirčić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Prema navodima zahteva, u odnosu na radnju prijema obećanja koristi, u uvodnom delu izreke prvostepene presude, nije navedeno ko je, kada i kako obećao korist okrivljenom AA, pa bez navođenja tog opisa i sadržine obećanja koristi ne postoji ni prijem obećanja koristi. U tački 1. i 2. izreke prvostepene presude, u kojima bi trebalo da budu konkretizovane radnje predmetnih krivičnih dela, ni jednom rečju se ne pominju radnja obećanja koristi i prijema obećanja koristi. To dalje, prema navodima zahteva, znači da bez konkretnog i jasnog navođenja radnje kao bitnog elementa krivičnog dela, nema ni krivičnog dela, tako da u pogledu radnje prijema obećanja koristi za koju je AA oglašen krivim, radnja nije krivično delo. Odlučujući o žalbama branilaca okrivljenih, drugostepeni sud je izrazio stav da postoji kompatibilnost između radnje ponude koristi, propisane za krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 2. KZ, sa radnjom prijema obećanja koristi propisane za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ. Po mišljenju branioca, navedeni stav drugostepenog suda je nezakonit jer je za krivično delo davanje mita (tzv.aktivno podmićivanje) propisana radnja obećanja koristi u članu 368. stav 2. KZ, a njoj je kompatibilna radnja primanja obećanja koristi propisana za krivično delo primanja mita (tzv.pasivno podmićivanje) u članu 367. stav 2. KZ. S tim u vezi branilac ističe da zakon jasno i sa razlogom propisuje koje radnje krivičnog dela aktivno i pasivno podmićivanje su podudarne. Radnja obećanje koristi predstavlja radnju stavljanja u izgled neke koristi službenom licu da izvrši službenu radnju, a toj radnji je, kao što je rečeno, podudarna radnja prijema obećanja te koristi. Međutim, ponuda koristi kod aktivnog podmićivanja nema podudarnu radnju zbog toga što ponuda koristi neposredno prethodi činjenju koristi, pa ako službeno lice prihvati tu ponudu ona automatski prelazi u propisanu radnju prijema koristi, a na strani davaoca mita prelazi u radnju činjenja koristi. U odnosu na drugu radnju za koju je okrivljeni AA oglašen krivim, a to je da je primio korist da bi izvršio službenu radnju koju bi morao izvršiti, po mišljenju branioca primenjen je zakon koji se nije mogao primeniti. Da bi se radilo o krivičnom delu primanja mita iz člana 367. stav 2. KZ i davanja mita iz člana 368. stav 2. KZ, neophodno je da radnje krivičnog dela prethode službenim radnjama. U tački 1. izreke presude nije tako opisano već se navodi da je okrivljeni AA postigao dogovor sa okrivljenim BB da donosi rešenja i da je u periodu od 15. 08.2018. godine do 22.01.2019. godine doneo najmanje 30 takvih rešenja, a zatim je primio korist za preduzimanje službenih radnji u vidu goriva, plaćenih obroka u restoranima i poručivanja hrane na kućnu adresu. Prema mišljenju branioca, u opisanom delu izreke navodi se da je okrivljeni AA prvo preduzeo službene radnje, a nakon toga primio korist, pa bi se u tim radnjama stekla obeležja nekog drugog krivičnog dela, a ne krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ. Pored toga, ni u tački 2. izreke presude nije opisana radnja okrivljenog AA koja je prethodila službenoj radnji, odnosno nije navedena ni jedna od alternativno propisanih radnji iz člana 367. stav 2. KZ, a to je da je zahtevao korist, da je primio obećanje koristi ili da je primio korist pre službene radnje, već se navodi da je korist primio skoro dva meseca nakon obavljene službene radnje.

Shodno svemu navedenom, branilac zaključuje da u tački 1. i tački 2. izreke presude nije navedeno da je okrivljeni AA preduzeo bilo koju radnju krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 2 KZ, pre službene radnje, što je osnovni uslov za postojanje tog oblika predmetnog krivičnog dela, tako da je u konkretnom slučaju primenjen zakon koji se nije mogao primeniti. Osim toga, branilac ukazuje da su okrivljeni BB i VV oglašeni krivim za naknadno aktivno podmićivanje, koje nije inkriminisano.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 5 u četvrtom stavu, strani 6 i strani 9 u prvom stavu obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP. Prema tome, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje.

Krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, koji se primenjuje od 01.03.2018. godine) čini službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci prvostepene presude, između ostalog, proizlazi da je okrivljeni AA, u vreme i na mestu opisanim u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, u više navrata, u vremenskoj povezanosti, korišćenjem istog trajnog odnosa, jedinstva mesta dela i sa jedinstvenim umišljajem, kao službeno lice – državni službenik zaposlen u Ministarstvu ..., raspoređen na radno mesto graničnog ... inspektora u mestima carinjenja u ..., primio obećanje koristi, a potom neposredno i posredno primio korist za sebe i drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službene radnje koje bi morao izvršiti, a koje su u pogledu vremena, mesta i načina izvršenja detaljno i jasno opisane u tački 1. i 2. izreke prvostepene presude.

Opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže subjektivna i objektivana obeležja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ u vezi 61. KZ, kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Vučka Mirčića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) KZ, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić