U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog A.J., zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.J., advokata Ž.G., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 54/2011 od 27.03.2015. godine, Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 166/2015 od 03.07.2015. godine i pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 166/2015 od 06.07.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 15.09.2015. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.J., advokata Ž.G., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 54/2011 od 27.03.2015. godine, Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 166/2015 od 03.07.2015. godine i ODBACUJE se protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 166/2015 od 06.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 54/2011 od 27.03.2015. godine, okrivljeni A.J. oglašen je krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa mu je, nakon što su mu utvrđene pojedinačne kazne zatvora i to: za krivično delo iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ u trajanju od tri meseca, a za krivično delo iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ u trajanju od šest meseci i izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Tom presudom na osnovu odredbe člana 87. stav 1. KZ odbijen je kao neosnovan zahtev javnog tužioca da se okrivljenom izrekne mera bezbednosti oduzimanja predmeta – gasnog pištolja marke ''...''. Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka o čijoj će visini biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem, dok je oštećeni M.K. upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 166/2015 od 03.07.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog A.J. i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 54/2011 od 27.03.2015. godine je potvrđena.

Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 166/2015 od 06.07.2015. godine, odbačena je kao neblagovremena žalba branioca okrivljenog A.J., advokata Ž.G. izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 54/11 od 27.03.2015. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda i rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.J., advokat Ž.G., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane pravnosnažne presude i rešenje preinači tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama i rešenjem protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.J., advokata Ž.G. je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da je u odnosu na krivična dela za koja je okrivljeni oglašen krivim u vreme donošenja drugostepene presude nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja iz čega proizilazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 138. stav 2. KZ (''Službeni glasnik RS'' 85/2005 od 06.10.2005. godine koji se primenjivao od 01.01.2006. godine i koji je važio u vreme izvršenja dela) propisano je da će se zatvorom od tri meseca do tri godine kazniti onaj ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice.

Odredbom člana 122. stav 2. KZ (''Službeni glasnik RS'' 85/2005 od 06.10.2005. godine koji se primenjivao od 01.01.2006. godine i koji je važio u vreme izvršenja dela) propisano je da će se zatvorom do tri godine kazniti onaj ko drugog lako telesno povredi ako je takva povreda nanesena oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši.

Odredbom člana 16. stav 1. KZ (''Službeni glasnik RS'' 85/2005 od 06.10.2005. godine koji se primenjivao od 01.01.2006. godine i koji je važio u vreme izvršenja dela) propisano je, između ostalog, da je krivično delo izvršeno u vreme kada je izvršilac radio bez obzira kad je posledica nastupila.

Odredba člana 103. tačka 6. KZ (''Službeni glasnik RS'' 85/2005 od 06.10.2005. godine koji se primenjivao od 01.01.2006. godine i koji je važio u vreme izvršenja dela) propisano je da ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine.

Odredbom člana 104. stav 1. KZ (''Službeni glasnik RS'' 85/2005 od 06.10.2005. godine koji se primenjivao od 01.01.2006. godine i koji je važio u vreme izvršenja dela) propisano je, između ostalog, da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je krivično delo izvršeno, dok je stavom 6. navedenog člana propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Sledstveno citiranim zakonskim odredbama, a imajući u vidu da je okrivljenom dispozitivom optužnog akta javnog tužioca stavljeno na teret da je predmetna krivična dela počinio dana 05.07.2009. godine, to, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u momentu donošenja drugostepene presude dana 03.07.2015. godine nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, već bi ista, u procesnoj situaciji da krivični postupak nije okončan donošenjem pravnosnažne presude nastupila dana 05.07.2015. godine.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca isticanjem da je sud u uvodnom delu presude naveo da se postupak vodi po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi Kt 320/09 – Inđija od 14.01.2011. godine, dok je u stavu prvom obrazloženja presude naveo da je optužni predlog podneo Osnovni javni tužilac u Sremskoj Mitrovici dana 19.01.2011. godine pod brojem Kt 320/09 – Inđija iz čega proizilazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (''Službeni glasnik RS'' 101/2013 koji se primenjuje od 01. januara 2014. godine) i to članom 9. tačka 52. propisano je da se osniva javno tužilaštvo u Staroj Pazovi za područje Osnovnog suda u Staroj Pazovi.

Odredbom člana 3. tačka 58. navedenog zakona propisano je da se osniva Osnovni sud u Staroj Pazovi na teritoriju opština Inđija i Stara Pazova sa sudskom jedinicom u Inđiji.

Odredbom člana 13. stav 2. označenog zakona propisano je da predmete u kojima do dana početka primene ovog zakona nije doneta odluka od sudova, javnih tužilaštava osnovanih Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (''Službeni glasnik RS'' 116/08) preuzimaju mesno nadležni sudovi i javna tužilaštva osnovani ovim zakonom.

Sledstveno citiranim zakonskim odredbama pravilno je Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi kao mesno nadležno tužilaštvo koje postupa pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi za teritoriju opština Inđija i Stara Pazova sa sudskom jedinicom u Inđiji preuzelo predmet Osnovnog javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici Kt 320/09 budući da do dana početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (''Službeni glasnik RS'' 116/08) u ovom predmetu nije doneta odluka od strane suda po podnetom optužnom predlogu i sledstveno iznetom sud nije povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su navedene pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je prvostepenom presudom optužba prekoračena navodima da je sud u činjenični opis izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ uneo reči ''sad ću vas ubiti'' koje tužilac nije naveo u dispozitivu podnetog optužnog predloga iz čega proizilazi da navedene pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nižestepeni sud time što u činjenični opis krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ datom u izreci pravnosnažne presude unelo izraz ''sad ću vas ubiti''! ispred navoda; ''pretnjom da će napasti na njihove živote tako što im je rekao,'' nije povredio objektivni identitet između optužbe i presude, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog.

Ovo stoga što prema zakonskom opisu bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ (''Službeni glasnik RS'' 85/2005 od 06.10.2005. godine koji se primenjivao od 01.01.2006. godine) ugrožavanje sigurnosti nekog lica pretnjom da će se napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica predstavlja zakonsko obeležje kako osnovnog oblika krivičnog dela u pitanju tako i kvalifikovanog oblika predmetnog krivičnog dela iz stava 2. KZ (''Službeni glasnik RS'' 85/2005 od 06.10.2005. godine koji se primenjivao od 01.01.2006. godine).

S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti navedenih u pravnosnažnoj presudi, a utvrđenih na glavnom pretresu, a naime da je okrivljeni kritičnom prilikom oštećenima uputio reči: ''sad ću vas ubiti!'' koje je sud uneo u izreku presude nije dovelo do prekoračenja optužbe, imajući u vidu da je tako preciziran činjenični opis krivičnog dela iz izreke presude u pogledu načina na koji je okrivljeni preduzeo radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela koja se ogleda u ugrožavanju sigurnosti nekog lica pretnjom da će se napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica ostao u granicama činjeničnog osnova optužnog predloga, to jest u granicama činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Stoga se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da su nižestepeni sudovi učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog kojim se pobija pravnosnažno rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 166/2015 od 06.07.2015. godine isticanjem da je sud izveo pogrešan zaključak da je izjavljena žalba branioca neblagovremena, kao nedozvoljen odbacio, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 482. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.

Odredbom člana 485. stav 1. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih odluka ili odluka u postupku koji su prethodili njenom donošenju.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povrede ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP), učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Shodno iznetom, ovom zakonskom odredbom propisana su tri uslova (i to: taksativno navedene povrede zakona, rok od 30 dana od dana dostavljanja pravnosnažne odluke okrivljenom i okolnost da je isti protiv te odluke koristio redovni pravni lek), koja moraju biti kumulativno ispunjena kako bi zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog, podnet preko branioca protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, bio dozvoljen.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz ove zakonske odredbe proizilazi da okrivljeni, preko svog branioca ne može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju ne samo ukoliko protiv iste nije koristio redovni pravni lek – žalbu, već i u procesnoj situaciji kada protiv iste nije dozvoljeno izjavljivanje redovnog pravnog leka – žalbe.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nije ispunjen jedan od uslova kumulativno propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 166/2015 od 06.07.2015. godine protiv koga nije dozvoljeno izjavljivanje žalbe a shodno odredbi člana 465. stav 4. u vezi člana 456. stav 1. ZKP.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća, sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                Dragiša Đorđević,s.r.