Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog N.DŽ., advokat Z.Z., zbog povrede zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu drugostepenu presudu i okrivljenog N.DŽ. oslobodi od optužbe, ili istu ukine i predmet vrati na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP. U vezi sa tim branilac u zahtevu najpre navodi da s obzirom na to da je u ovom postupku već jednom ukidana prvostepena presuda, prvostepeni sud u ponovnom postupku u pobijanoj presudi nije postupao po primedbama i nalozima apelacionog suda budući da obrazloženje pobijane prvostepene presude predstavlja prepisano obrazloženje ranije prvostepene presude, a kojim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 462. ZKP. Pored toga, branilac ističe da je u konkretnom slučaju trebalo imati u vidu dinamiku i tok kritičnog događaja, pri čemu je, po oceni branioca, bilo potrebno sagledati i međusobno ceniti mesto, vreme, povod, broj napadača, upotrebljena sredstva, povrede koje su zadobili okrivljeni N.DŽ. i G.DŽ., kao i veoma mali prostor gde se desio predmetni događaj, a naročito nalaz i mišljenje veštaka iz kojeg proizilazi da je kod okrivljenog N.DŽ. tokom konflikta sa okrivljenim R. došlo do porasta emocionalne napetosti koja je trajala tokom događanja ispred kuće porodice DŽ., usled čega mu je uračunljivost bila bitno smanjena, kao i ostale činjenice utvrđene tokom postupka, a koje branilac u zahtevu navodi. U tom smislu, branilac smatra, da iz svih utvrđenih činjenica tokom postupka, nesumnjivo je da odbrana koju je preduzeo okrivljeni N.DŽ. bila neophodno potrebna radi odbijana napada od sebe i svog brata, te da je bila istovremena sa napadom i usmerena na njegovo odbijanje, odnosno da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, iako branilac okrivljenog formalno ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, u suštini daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza iz kojih izvodi drugačije činjenične zaključke od onih utvrđenih u pobijanim presudama, odnosno osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, kao i povredu člana 462. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, od strane okrivljenog i njegovog branioca, zbog povrede zakona iz člana 462. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                     Janko Lazarević,s.r.