U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. A.G. i dr, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog A.G., adv. N.Z., S.R. i S.S.1, okrivljenog S.S.2, advokata J.J., M.V. i M.L. (koji je ujedno podneo zahtev i u odnosu na okr. D.R.), branioca okrivljenog D.R., adv. S.B. i branioca okr. M.P., adv. V.B., podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 272/12 od 23.06.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 43/15 od 02.04.2015. godine, u sednici veća održanoj 26.01.2016. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog S.S.2 USVAJAJU SE kao osnovani u pogledu pravne ocene dela, pa se u odnosu na ovog okrivljenog, a po službenoj dužnosti, primenom odredbe člana 489. stav 2. ZKP i u odnosu na okrivljene A.G. i D.R., PREINAČUJU pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu K 272/12 od 23.06.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 43/15 od 02.04.2015. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud njihove radnje opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikuje kao krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje delo ih osuđuje i to: okr. A.G. na kaznu zatvora u trajanju od 4-četiri godine, okr. S.S.2 na kaznu zatvora u trajanju od 9-devet godina i okr. D.R. na kaznu zatvora u trajanju od 7-sedam godina, u koje kazne im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.04.2012. do 23.06.2014. godine, dok se zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okr. S.S.2 u preostalom delu, kao i zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.G., D.R. i M.P., ODBIJAJU kao neosnovani.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 272/12 od 23.06.2014. godine, okr. A.G. i okr. M.P. oglašeni su krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a okr. S.S.2 i okr. D.R. zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, pa je okr. A.G. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, okr. D.R. na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, a okr. S.S.2 i okr. M.P. na kazne zatvora u trajanju od po devet godina u koje kazne se okrivljenima uračunava vreme provedeno u pritovoru.

Odlučujući o izjavljenim žalbama, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 43/15 od 02.04.2015. godine, usvajanjem žalbi VJT u Novom Sadu i branioca okr. A.G., a povodom žalbe okr. A.G. lično i po službenoj dužnosti, preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnim sankcijama, tako što je okr. A.G. za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, sa uračunavanjem vremena koje je proveo u pritvoru, okr. S.S.2 je zbog krivičnog dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim izrekao i meru bezbednosti zabrane vršenja ugostiteljske delatnosti u trajanju od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok je žalbe VJT u Novom Sadu i branioca okr. A.G. u preostalom delu, kao i žalbe okrivljenih A.G., S.S.2 i D.R. i žalbe branilaca okrivljenih S.S.2, D.R. i M.P. odbio kao neosnovane a prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

1) branioci okr. A.G.,

- adv. N.Z., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak;

- adv. S.R. i adv. S.S.1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i pobijane presude ukine ili preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

2) Branioci okr. S.S.2,

- adv. J.J., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, obe presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- adv. M.V., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da se obe presude ukinu i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da se obe presude preinače i okrivljeni oslobodi od optužbe;

- adv. M.L. (ujedno i u odnosu na okr. D.R.), zbog povreda zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

3) Branilac okr. D.R., adv. S.B., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači.

4) Branilac okr. M.P., adv. V.B., zbog povrede zakona – član 74. član 438. stav 1. tačka 9., član 438. stav 2. i člana 439. tačka 2. ZKP i pogrešne primene zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud obe presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima, našao:

Osnovano branioci okr. S.S.2 u podnetim zahtevima navode da je prvostepeni sud, pravnom kvalifikacijom radnji ovog okrivljenog kao u izreci presude pogrešno primenio krivični zakon, čime ukazuju na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Naime, izrekom prvostepene presude okr. S.S.2 oglašen je krivim zbog krivičnog dela iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, za koje delo je oglašen krivim i okr. D.R., dok je okr. A.G. oglašen krivim za krivično delo iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Krivični zakonik u članu 278. propisuje dva osnovna oblika krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti, pa je u stavu 1. ovog člana propisano da delo vrši lice koje požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšte opasnom radnjom ili opšte opasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

Drugi osnovni oblik ovog krivičnog dela propisan je u stavu 2. člana 278. KZ, da delo vrši službeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane uređaje za zaštitu od požara, poplave... ili ove uređaje ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima dakle, radnja izvršenja ovog oblika sastoji se u nečinjenju.

Iz navedenog, jasno je da je za postojanje krivičnog dela iz člana 278. stav 1. KZ potrebno da je opšte opasnom radnjom ili opšte opasnim sredstvom izazvana konkretna opasnost za život ili telo ili imovinu većeg obima.

U izreci prvostepene presude sud ne navodi ni jednu radnju niti sredstvo koje, u smislu člana 278. stav 1. KZ predstavlja opšte opasnu radnju odnosno opšte opasno sredstvo kojima su okrivljeni S.S.2, D.R. i A.G. izazvali konkretnu opštu opasnost, odnosno požar u noćnom baru „K.“ u N.S. Izreka prvostepene presude sadrži samo propuste ovih okrivljenih, koji su označeni kao odgovorna lica, da nisu postupili ... nisu regulisali obaveze ... nisu obezbedili adekvatne uslove ... nisu se pridržavali ... nisu pribavili ... nisu pratili ..., odnosno da nisu postupali po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite od požara, dakle sve njihove opisane radnje sastoje se u nečinjenju, što predstavlja drugi osnovni oblik krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti iz stava 2. člana 278. KZ.

Prema tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, okrivljeni S.S.2, D.R. i A.G., nisu mogli biti oglašeni krivim za krivično delo iz člana 278. stav 1. KZ, jer to ne proizilazi ni iz jedne njihove radnje opisane u izreci prvostepene presude, već samo za stav 2. člana 278. KZ, pa je kvalifikacijom radnji ovih okrivljenih kao u izreci prvostepene presude učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, a ista povreda učinjena je i drugostepenom presudom kojom je prvostepena presuda u tom delu potvrđena.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okr. S.S.2 kao osnovan i u odnosu na ovog okrivljenog, a po službenoj dužnosti, primenom odredbe člana 489. stav 2. ZKP, i u odnosu na okrivljene D.R. i A.G., preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu tako što je radnje ovih okrivljenih opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. KZ u vezi krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi stava 2. KZ, nalazeći da se u tim radnjama stiču sva zakonska obeležja, kako objektivne tako i subjektivne prirode, tog krivičnog dela.

Imajući u vidu izmenjenu pravni kvalifikaciju, Vrhovni kasacioni sud je odlučio i o krivičnim sankcijama, pa je, uzimajući u obzir okolnosti od značaja za odluku o vrsti i visini krivične sankcije u smislu člana 54. KZ, a koje su utvrđene pravnosnažnom presudom, okrivljene A.G., S.S.2 i D.R., osudio na kazne zatvora kao u izreci ove presude, nalazeći da će izrečenim kaznama biti ostvarena zakonom propisana svrha kažnjavanja.

Branioci okr. S.S.2 u podnetim zahtevima ukazuju i na pogrešnu primenu Zakona o požaru, zatim da je presuda zasnovana na nezakonitim dokazima – Analiza gašenja požara i Analiza postupanja vatrogasno-spasilačke jedinice, sačinjene od strane Sektora za vanredne situacije Novi Sad (član 438. stav 2. tačka 1. ZKP), a na istu povredu zakona ukazuju zahtevima i branioca okr. A.G. i D.R. Osim toga, branioci okr. A.G. i S.S.2 ukazuju i na povredu odredbe – ne bis in idem (član 438. stav 1. tačka 1. ZKP), zatim branilac okr. A.G. i okr. M.P. da je prvostepenom presudom prekoračena optužba (član 438. stav 1. tačka 9. ZKP), branilac okr. M.P. na povredu prava na odbranu (član 74. ZKP), u zahtevima branilaca svih okrivljenih, osim okr. M.P., ukazuje se na pogrešno utvrđenje svojstva odgovornih lica, a u svim zahtevima navedeno je i da prvostepena presuda ne sadrži opis vinosti okrivljenih (član 439. tačka 1. ZKP).

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim navode zahteva o navedenim povredama zakona. Na iste povrede branioci okrivljenih ukazivali su i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na stranama 7, 10, 11 i 12 dao razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored već istaknutih zakonskih razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branioci u zahtevima polemišu i sa ocenom izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, čime se u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, što, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Osim toga, u smislu navedene odredbe, podnošenje ovog vanrednog pravnog sredstva nije dozvoljeno ni zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. i člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, koje kao razlog podnošenja zahteva navode branioci okr. A.G., a na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP ukazuju i branioci okr. S.S.2 navodima da obrazloženje ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama kao i da su izreka presude i obrazloženje nerazumljivi. Takođe, branilac okr. M.P. kao razlog podnošenja zahteva navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, ali u suštini ne ukazuje na povredu identiteta optužnog akta i izreke presude, već na razloge presude, dakle obrazloženje iste, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, što u smislu odredbe člana 485.stav 4. ZKP, takođe ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog sredstva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 492. stav 1. tačka 2. i člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                             Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                         Dragiša Đorđević,s.r.