Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nenad Sadžaković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se krivično delo iz člana 121. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, može izvršiti i sa direktnim i sa eventualnim umišljajem, a kako je optužnim predlogom okrivljenom stavljen na teret direktan umišljaj kao oblik vinosti, i kako je, prema stavu branioca, sud to prihvatio i okrivljenog osudio, a zatim u obrazloženju prvostepene presude naveo da se radi o eventualnom umišljaju, time je u konkretnom slučaju, prema navodima zahteva, nižestepeni sud prekoračio granice optužbe i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda branilac okrivljenog, ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, okolnost da se optužnim predlogom okrivljeni tereti da je krivično delo iz člana 121. stav 1. KZ, izvršio sa direktnim umišljajem, tj. da je bio svestan zabranjenosti svog dela i da je hteo njegovo izvršenje, a da je izrekom pobijane prvostepene presude, oglašen krivim da je predmetno krivično delo izvršio sa eventualnim umišljajem, tj. da je bio svestan da može učiniti delo, pa je na to pristao, ne može se smatrati prekoračenjem optužbe, iz razloga što je prvostepeni sud, imajući u vidu činjenično stanje utvrđeno na glavnom pretresu, u izreci prvostepene presude uneo izmenu u odnosu na dispozitiv optužnog akta, u pogledu oblika vinosti okrivljenog, i to u njegovu korist, oglasivši ga krivim zbog izvršenja predmetnog krivičnog dela, i to sa lakšim oblikom vinosti – eventualnim umišljajem, ne dirajući time u objektivni identitet optužnog akta i ostajući pritom u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Iz iznetih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi nijedan razlog zbog koga smatra da je pobijanim presudama učinjena navedena povreda zakona, a imajući pritom u vidu da Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud našao da zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.).

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog AA odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                      Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić