Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 32/23 od 05.05.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA pa je presuda Osnovnog suda u Kruševcu K 162/21 od 30.11.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrviljenog AA, advokat Saša Ristić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a iz sadržine zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog povrede člana 460. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i donese oslobađajuću presudu, obzirom da radnje izvršenja krivičnog dela kako ih utvrđuje sud, ne predstavljaju krivično delo, jer je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) nakon razmatranja spisa predmeta i pravosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da iz utvrđenih činjenica u toku postupka proizilazi da je okrivljeni u konkretnom slučaju postupao u nužnoj odbrani, nastojeći da od sebe odbije istovremeni protivpravni napad od strane oštećenog i da tada kod sebe nije imao sredstvo podobno da drugog teško povredi niti je postupao sa umašljajem da oštećenom nanese laku telesnu povredu, pa s obzirom da je okrivljeni prvi pozvao policiju, to govori u prilog činjenici da je bio napadnut od strane oštećenog, zbog čega su ispunjeni zakonski uslovi za primenu odredbe člana 19. KZ, a kako to sud nije učinio, pobijanom presudom učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 19. stav 1. KZ, propisano je da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani, a stavom 2. istog člana propisano je da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu bliže opisano u toj izreci, u uračunljivom stanju, svestan svoga dela čije izvršenje je hteo, lako telesno povredio oštećenog BB sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, tako što je prišao oštećenom, a zatim zamahnuo ka njemu drvenom palicom dužine oko 60 cm i debljine oko 5cm, prema oštećenom koji je podigao levu ruku iznad svoje glave da se zaštiti, te ga je istom udario u predelu leve ruke i nastavio da ga udara po glavi, na koji način mu je naneo laku telesnu povredu, bliže opisanu u toj izreci, iako je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Po nalaženju Vrhovnog suda, izreka prvostepene presude sadrži sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim i iz iste ne proizilazi da je okrivljeni radnje izvršenja krivičnog dela učinio u odbrani koja je bila neophodno potrebna da od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad oštećenog, dakle ne sadrži elemente nužne odbrane koja je propisana odredbom člana 19. KZ, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi i da drugostepeni sud prilikom odlučivanja o žalbi branioca okrivljenog u kojoj je navedeno da okrivljenom nije dostavljeno medicinsko veštačenje povreda koje je zadobio oštećeni, zbog čega okrivljeni nije mogao da se izjasni o svim navedenim dokazima, nije dao nikakve razloge o tome da li se radi o bitnoj povredi ili ne, čime se zahtevom ukazuje na povredu člana 460. ZKP. Imajući u vidu da navedena povreda, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog čega je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je podneti zahtev u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kom je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić