Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA, advokat Ivona Antić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili pak da iste preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili joj ''izreći kaznu kućnog zatvora''.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Ivone Antić, je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju branilac okrivljene u zahtevu kao razlog podnošenja istoga samo je formalno označila da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, pri čemu nije ukazala zbog čega smatra da je krivični zakon povređen u pitanju da li je delo za koje se okrivljena goni krivično delo, dok je u obrazloženju zahteva navela da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljena izvršila krivično delo u pitanju na način predstavljen izrekom pravnosnažne presude obzirom da nije dokazana namera okrivljene da dovođenjem u zabludu oštećenog sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist niti je nastupila šteta na tuđoj imovini.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima zahteva u suštini se osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u pogledu izvršenja krivičnog dela u pitanju.

Potom branilac okrivljene u podnetom zahtevu ukazuje da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje povrede zakona je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom, preko branioca, pri čemu nije ukazala na koji način je sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio zakon, dok je u obrazloženju zahteva navela da okrivljena nije osuđivano lice, da je uzoran građanin, da je samohrana majka, da je od navodnog izvršenja dela proteklo 10 godina, da se sama stara o maloletnom detetu što na izdržavanju kazne zatvora u ustanovi zatvorenog tipa neće moći, iz čega, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Ivone Antić, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                         Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić