Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 113/23 od 10.04.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i branilaca okrivljenih Aleksandra Gajovića i AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, podneli su branioci okrivljenog Aleksandra Gajovića i to:

-advokat Svetozar Pavlović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da ukine obe pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, te da u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti;

-advokat Duško Vilotijević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, te je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Svetozara Pavlovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a u preostalom delu nema propisan sadržaj, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Duška Vilotijevića, nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Aleksandra Gajovića, advokat Svetozar Pavlović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, koje može biti izvršeno samo sa umišljajem kao oblikom vinosti, zbog čega je sud u obavezi, da ukoliko zaključi da je okrivljeni krivično delo izvršio sa umišljajem, u činjeničnom opisu dela u izreci presude navede činjenice i okolnosti koje ukazuju na svesni i voljni element vinosti okrivljenog. Kako u konkretnom slučaju u činjeničnom supstratu izreke prvostepene presude, nisu navedene činjenice i okolnosti koje ukazuju da je okrivljeni bio svestan da čini krivično delo i da hoće njegovo izvršenje, odnosno da je bio svestan posledica radnji koje preduzima, to u radnjama okrivljenog nedostaje subjektivni element krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Svetozara Pavlovića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema izreci pravnosnažne presude okrivljeni Aleksandar Gajović je u vreme i na mestu označenom u izreci presude, neovlašćeno radi prodaje držao i prodavao supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to kokain, na taj način što je, po prethodnom postignutom dogovoru sa kupcem, okrivljenim AA, o vrsti, količini i ceni opojne droge, kao i mestu i vremenu primopredaje, kada je kupac, okrivljeni AA došao i u skladu sa postignutim dogovorom, radnici u „TSV ...“ Beograd, predao novčani iznos od 300 evra i označeni parfem, a zatim otišao u stan kod okrivljenog Aleksandra Gajovića, kojom prilikom je okrivljeni Gajović izašao iz stana, otišao u „TSV ...“ i od radnice preuzeo ostavljeni novčani iznos od 300 evra i parfem, potom se vratio u stan i predao okrivljenom AA, prethodno naplaćenu opojnu drogu kokain, ukupne neto mase 4,87 grama, upakovanu u najlonsku kesicu, koja je pronađena kod okrivljenog AA i uz potvrdu privremeno oduzeta od strane PU Kragujevac, postupajući u uračunljivom stanju, pri čemu je bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje i nastupanje zabranjene posledice, svestan zabranjenosti dela.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i to kako objektivna, koja se odnose na radnju izvršenja – neovlašćeno držanje radi prodaje i prodaja opojne droge, tako i subjektivna obeležja, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog (svest o delu i volja za njegovo izvršenje i nastupanje zabranjene posledice), koji obuhvata svest o zabranjenosti dela.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva da činjeničnom opisu dela u izreci presude nije opisan umišljaj kao subjektivni element predmetnog krivičnog dela i da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Aleksandra Gajovića, advokat Svetozar Pavlović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, koje su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, ali navodi označenog zahteva ne sadrže uopšte obrazloženje, u čemu se konkretno te povrede sastoje.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Svetozara Pavlovića, u navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Vrhovni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP) dela i pravca pobijanja, koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se ogleda označena povreda zakona.

Branilac okrivljenog Aleksandra Gajovića, advokat Duško Vilotijević, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom, odnosno da ni jednim izvedenim dokazom nije utvrđeno da je okrivljeni prodao opojnu drogu okrivljenom AA po prethodnom dogovoru u pogledu vrste, količine i cene opojne droge, kao i mesta i vremena primopredaje. Prema navodima zahteva jedini osnov osuđujuće presude je odbrana okrivljenog AA data u prethodnom postupku i pred PU u Kragujevcu, koju sud prihvata, iako je ista u potpunosti obesnažena odbranom koju je izneo na glavnom pretresu, nalazom i mišljenjem veštaka Dejana Nikolića od 27.06.2022. godine iz kog proizlazi da okrivljeni Gajović i AA ni jednog trenutka nisu bili ni neposredno ni putem telefona u kontaktu, zatim, nalazom i mišljenjem veštaka Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu u kome je konstatovano da na uzetim uzorcima-PVC kesicama i alu foliji nije uočen doprinos okrivljenog Aleksandra Gajovića navedenim tragovima, kao i potvrdama o privremeno oduzetim predmetima na osnovu kojih se zaključuje da u iznajmljenom stanu Aleksandra Gajovića nije pronađena bilo kakva opojna droga.

Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog Aleksandra Gajovića, advokat Duško Vilotijević, iznetim navodima zahteva polemiše sa ocenom odbrane okrivljenog AA iz predistražnog i prethodnog postupka, datom od strane suda, iznoseći sopstvene činjenične zaključke, drugačije od onih utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, Vrhovni sud je zahtev branioca okrivljenog Aleksandra Gajovića, advokata Duška Vilotijevića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić